Prica bez rijeci…
Cetiri dana napet sam ko sipak. Samo da puknem. Ne spavam dobro I svasta ruzno sanjam. Zena me sinoc nagovara da popijem zelenka da se smirim. Nisam htio. Sve me boli I sve me gusi. Ne govorim nista. Ucilo me da sutim I cekam sta ce stariji, iskusniji prvo reci, pa onda da dobacim, al samo ako je pametno. Ne znam dal je pametno ili ne al ja u sebi ovo ne mogu vise drzat jer je zivot ubijen u meni, I volio bih da me nema. A I stariji su poceli govorit, pa rekoh mogu I ja… Star sam dovoljno da mogu da gledam na svijet I na zivot “na raspar”. Da vidim I ovu I onu stranu od istog problema. Naucilo me da svaka posljedica ima I svoj uzrok I da je dobro sagledati obe strane ako nista drugo onda bar zbog toga da meni bude jasnije. Naucilo me isto da je prvi korak u rjesavanju nekog problema da se sagleda I odredi I definise da problem postoji. E kad se to kaze da problem postoji ondak je valjda lako rijesiti ga. Mislim nije lako al je puno lakse… Nije meni nikog vise zao. N...