Davor Nenadic

U ovim tmurnim vremenima I vilajetima, kad se govori o smrti vise nego o rodjenjima vlastitih unuka, tesko se boriti sa mislima. Rijetko se nadje razlog za rahatluk, za onu mirnocu u dusi s kojom smo se tako rado budili u svakom danu I kad je jedini problem bio da te profa ne prozove bas taj dan iz matematike jerbo si vascijelo juce proveo misleci o onoj maloj iz trece klupe pa ti se pobrkalo 8x4…Crne misli I crni dani ispunjene lazima, prevarom I izbjeljivanjem mozga… Cigarete I alcohol, fox news i ratna nahuskavanja, otvaraju nezadovoljstva, I kao olujna otvorena mora pjenom zamagaljuju radost zivljenja. Pronadje se tu I tamo po koji bljesak zadovoljstva. Onako nicim izazvan. Ono doslo niodkuda. Pa mi dodje fino. Pa ko orao rasirim krila I napusem se ko horoz, curlikan, I ne dam da me iko dira I da mi uzme radost. I u toj radosti trenutka ko I uvijek sjetim se Bake moje Anke koja me vazda ucila da dijelim. Da dijelim sve…Pa mi je govorila: ”Sve dijeli a ako tebi ne ostane, sreca ce...

Znam I ja ovih politicarskih rijeci samo ih ne volim koristit. Vise volim ono jalijaski pricat I naprdivat, nego da zvucim ja ko ono nesta. Uglavnom evo sam skonto da bih trebao rekapitalizirat zivot moj pa o sebi mogu kako ocu I niko mi Nista ne mere. Znam ja da ce oni javit koji kazu “nemoj tako negativno” ili ono “Opsiran si”. Za njih postoji jednostavno uputstvo…Preskoci ba I svi su. Sta se zamarate a ne mozete promijeniti nista. Pa evo… Prolaze dani…Noci prolaze jos brze… Sad kad se nista ne radi  ima se vremena za rasmiljanje. Ja licno razmisljam otkako sam se rodio, jer eto imam mozdanu duplju a u njoj sta god da je, razmislja… I tako malo pomalo kapitulirah na zivot a evo I zasto. Jos onomad je sve bilo potaman I meni lijepo. Nije mi trebalo vise, a nisam imao ni manje. Bas tamam. I onda dodje onaj kreten Tudjman koji izjavi da treba stvoriti 200 familija koje bi vladale Hrvatskom. E tad mi puce sve pred ocima I udarih se nogom brze-bolje.  Odlucim se za Cemeriku...