Davor Nenadic

  Ponovo se desava ista stvar….Ponovo se desava ludilo I svi ga registruju al niko da ustane I da kaze “e evo ovako cemo od danas nadalje pa ubuduce… Opet se laje na sve I svasta al se nista ne ujeda, I opet se nece nista promijeniti…   O cem ja to ???   E pa evo da se I ja izlajem, al ja kad lajem ja I ujedam…   Ja sam izbjeglica iz Sarajeva. Ja sam donio odluku da ne ucestvujem u drustvenim igrama tipa zavadi pa vladaj, I ja sam taj koji nije htio da mu dijete raste u razjedinjenoj drzavi pod starateljstvom vjere. Ja sam taj koji je ostavio sve svoje iza sebe I otiso da nosam daske I lopatam vjestacko djubrivo, ja sam taj koji je vozio kamione. Ja sam taj koji je ucio jezik da bih mogao komunicirat, da bih bio nesta vise, I nesta bolje… Ja sam taj koji pati za gradom u kojem je moj sin garantovano cetvrta generacija Sarajlija… Ja sam taj kojem se I dan danas oduzima pravo da kaze bilo sta sto bi moglo popravit situaciju. Jeste I ja sam taj koji bi volio pomoci I zn...

Svakim danom u svakom pogledu starim sve vise i vise… I naravno sve brze i brze… Nekako osjecam da zivot izlazi iz mene, istice nekako na malu pukotinu negdje u meni. Dobro sam I dovde dobacio kako sam se nadao jer kako sam zivio odavno me ne bi trebalo biti. Zdrav sam ko dren tako da nema sanse da me nesta onako prekine. Zato ce ovo biti jedno dugacko, sporo I nadasve dosadno odlazenje. Gledao sam mog Tatu kako se gasi, I prije toga mog Dedu… Nikako mi nije bilo jasno kako su tako mirni u tim zadnjim danima. Prosto spokojni. E ja sam vec odavno miran I spokojan I vala me ama bas nista ne moze nasekirati. Planem ja I danas. Onako bezveze kao I uvijek. I obicno na gluposti. Al to su vise zadnji trzaji nego stvarne detonacije na zadatu situaciju. Uglavnom planem na nedovoljno bibera u gulasu ili previse mekan pire. Dobro je to. Ja vise nemerem kuhat jerbo nemam strpljenja pa sta cu. Opet sam sam sebi kriv. I tako dok starim I isticem iz ove dimenzije napadaju me nove misli I obrazloz...