Davor Nenadic

  https://www.youtube.com/watch?v=yjoPWxmOCtc Gledam nesta osobnu iskaznicu… Pa pogledam licnu kartu I odmah zatim driving licence… Sve isto… Da mi Ameri ne javise da mi istice driving licence ne bih ni skonto to sto gledam sad… Eto, jos koja hefta, tjedan, week I eto meni 65 banki… Ravno… Haj ti… Pa poceh nesto, dok gledam, da kontam… Mislim stvarno…Ja nisam pitao da budem ovdje uopste… I niko me nista nije pitao. Ono pravo mi je nametnuto… Ja sam se potajno nadao da necu volko, mislim sto bih, al eto…Dogurah… I sad gledam nesta… Gledam ovo more I nebo. Osluskujem lastavice I divim se Karlu. Kontam da li je vrijedilo sve ovo ili ne. I naprosto ne mogu da vjerujem da sam tu. Ne mogu da vjerujem da mi je citav zivot nametnut, I da, iako sam ja uvjeren da sam ja birao puteve srece I nesrece u stvari nisam. Mislim prvo sam se rodio niko me nije pitao ocu li ili necu. Dadose mi zivot… Al sutijem mi dadose I navike ubi bog s nama. Mislim ici na tutu gdje cu najvjerovatnije I zavrsit....

Zadnjih dvadeset godina pokusavam da shvatim sta bi, I sta se desi I zasto. Jedino sto bih ja mogao rec je to da se nismo razumjeli u mnogim stvarima i onda puce tikva i onda dalje sve se zna... E sad, mislim zadnjih dvadeset godina me muci kako je moguce da se nismo razumjeli. Pa zar nismo mi kulminacija evolucije. Mi bi trebali da znamo sve a narocito kako koristiti razum. Jer smo najpametniji. Mislim tolko smo razvili pamet da smo najpametniji. Ma super pametni. Mi gospodarimo nuklearnom energijom. Mislim tako se kaze. Nema veze sto mi u stvari ne gospodarimo nuklearnom energijom, nego ona gospodari nama. Mi samo znamo kako da je pokrenemo a sve ostalo je igra sudbine ili necega drugog. Mi kad jednom krenemo, mi ne znamo stat. Al eto tolko smo pametni da zaboravljamo da znamo samo pola od svega sto bi trebali znat. A to je kad nesto pokrenes onda bi to trebalo znat i zaustavit. E neces ovu nuklearnu, tako lako...Al mi kazemo da more komfortno. Pa ondak naprimer, mi smo najpametniji,...

E heto bio sam i u N.Carolini...Mislim ono pravo...Nisam samo preletio ili vidio aerodrom po obicaju nego sam ono pravo bio... I bilo mi je fino a i nije mi bilo nikako...Prvo ovo je trebao biti poslovni put a to nije nikad dobro. A drugo sastanak su organizovali u gradu gdje zivi i radi prestolonasledin..Mos mislit moje srece da cu vidit rodjenog sina onako usput...E to je bilo dobro. Samo se nisam mogao odlucit hocu li vidit sina usput ili cu bit na sastanku usput. Al sta ima veze. Dobro je bilo sto ja nisam placao kartu do tamo a ni od tamo. Corporate sve placa. I dobro je bilo sto je Corporate platio i hotel. E sad nije bilo dobro sto erkondisn nije mogo ohladit sobu ni pod razno na razumnu temperaturu. u Karolini je situacija takva da bi zakonom trebalo zabranit da iko stariji od 35 zivi tamo a pogotovo ne oni sa visokim krvnim pritiskom ili nekakvom srcanom manom...Vlage ima vise nego u vodi i cim nogom stanes na vani iste sekunde imas osjecaj da ides kroz auto praonicu ili tako ...

  Na dasnji dan... Opet me ufati nostalgija u mamurluku. Ona teska. Sjecanja mi padose na ramena ko dva metra drva na magarca. Pokusavam da ih se otresem I da mislim na nesto drugo. Bacam Bozi ljubljeni kolut al s obzirom da je tek 6 ujutro I on nekako izbjegava omiljenu igru maltretiranja sviju…Sta ces, naucio drincat do 7 pa mu rano.   Vremenske razlike postoje, I tu nema sta da se doda ili oduzme ali ima I onaj unutrasnji sat sto kuca, tiktaka lijepo. Ono tiho al ga more cut ko hoce. Tako I kod mene. Zasjelo se sinoc I sve je super bilo I bogovski. Kreno me rostilj bogovski, ispalo sve bakarne boje, a sta god dofatis a ono socno I mokro iznutra. Salate za pozelit. Lavor sopske puko za sat vremena. Te Vera trci pravi drugu. Paprika pecenih, fafarona, paradajza…Somuni, zeljanica… Lomi se sto. Ide prica, nemoze bolje. Sve je to lijepo I krasno al meni misli 5000 milja dalje I 26 godina unazad…   Sjecam se Verine I moje spavace sobe, koja je nekad bila samo moja. Krasan ot...

  Zivot nije nista drugo nego borba. Stalna i neprestana borba. Kad zivot prodje onda se sve te borbe sjedine u cijelinu I postanu rat. Pa se kaze “ratovao je”. E pa sinovci moji ovaj rat je izgubljen. Svi oni rodjeni u cetrdesetim pa do 21. Stoljeca nisu nista drugo nego obicni gubitnici. Ljudi koji izgubise rat. Haj dobro sto izgubise rat nego izgubise I ljudskost I sve ono sto je nase roditelje djedove I bake cinilo tako velicanstvenim I casnim. Mi smo eto u par generacija uspjeli sve pokvarit I sto je jos gore unistiti buducnost. I to ciju? Generacija koje dolaze. Nemojte mi se pravdat I govorit da ovo gore nije 100% tacno. Nemojte sad na kraju zivota nastavljat lagat. Dosta je lazi I ubleha. Treba neko I javno reci da smo propali I sve sjebali. Ako vam dizem zicu evo da vam je dignem jos I vise posto kod ociju ne vidite I kod usiju ne cujete vapaj civilizacije za bar malo milosti. Niko od vas ma gdje da zivite ne voli mjesto gdje zivi. Oni po inostranstvima napunili se nostalg...