Gledam nesta...

 

https://www.youtube.com/watch?v=yjoPWxmOCtc

Gledam nesta osobnu iskaznicu… Pa pogledam licnu kartu I odmah zatim driving licence… Sve isto… Da mi Ameri ne javise da mi istice driving licence ne bih ni skonto to sto gledam sad… Eto, jos koja hefta, tjedan, week I eto meni 65 banki… Ravno… Haj ti… Pa poceh nesto, dok gledam, da kontam…

Mislim stvarno…Ja nisam pitao da budem ovdje uopste… I niko me nista nije pitao. Ono pravo mi je nametnuto… Ja sam se potajno nadao da necu volko, mislim sto bih, al eto…Dogurah…

I sad gledam nesta… Gledam ovo more I nebo. Osluskujem lastavice I divim se Karlu. Kontam da li je vrijedilo sve ovo ili ne. I naprosto ne mogu da vjerujem da sam tu. Ne mogu da vjerujem da mi je citav zivot nametnut, I da, iako sam ja uvjeren da sam ja birao puteve srece I nesrece u stvari nisam. Mislim prvo sam se rodio niko me nije pitao ocu li ili necu. Dadose mi zivot… Al sutijem mi dadose I navike ubi bog s nama. Mislim ici na tutu gdje cu najvjerovatnije I zavrsit. Uciti se hodat a jos malo ni to necu moc. Pa onda jedi, jedi vidi kolko si mrsav…Ondak kad sam se udebljo opeta slicno al drugi komentar…”Vidi te kolko si debo”… Sve sam konto da sam nesretan u ljubavi jer nisam znao izabrat. A istina je da ja nikad nisam birao. Mene su sve trebe u mom zivotu, al sve, bukvalno sve kupile sa Sarajevskog asfalta… Valjda sam im bio smijesan, sta li, pa im bilo zao… A meni je sa moje strane opet zao da nisam znao ni umio da ih drzim sretnim duze od tri trenutka…Mislim stvarno… I onda se namece logicni zakljucak da se stvarno nemere s budalom… S konjem koji vazda nesta hoce I uvijek sve ostvari, ali eto tesko ga je brate pratit, jerbo je tolko komplikovan da mu je Tesla komfortno mogo posvetiti rad…Al ja bih onda imo 150 godina a ne 65…Pa jelde…

Gledam ovo more I mislim se moj Tetak I ja nikad vise necemo sutat u Viskom kanalu… Moja Baka mi nikad nece dodavat cigaru u Hvarskom… Moj tata nikad vise nece povracat u Splitskoj Luci cim vidi Postiru na vezu. Gledam ovo nebo I mislim se kolko jos dok se sunce pocne hladit… Puno… A meni vec sad ce skoro 65…

Gledam sve ovo I negdje u dubini duse cujem muziku neku koja mi je nekad nesta znacila…A I vama bi da kliknete na ove linkove umjesto sto citate ko babe…

https://www.youtube.com/watch?v=cWGE9Gi0bB0

Gledam nesta I kontam kolko sam sretniji bio sa mesnim nareskom, paradojzom I polubijelim kruhom…Pardon…Hljebom.. Puno sretniji nego sad kad ne vidim cijene u prenapucenim poslugama dje se prodaje njemacki margarine I smrznute lignje iz Tajvana… Radioaktivnost ukljucena u cijenu… Sad mores nac I jagode koje samo lice na jagode. Mores I kiwi… Ima I sushi…Ja cu recimo kao zadnju zelju otvoriti sushi bar u Vojkovicima… Uzinat svima… Sta koga briga kako ja trosim svoje pare… Sto da ne…

Gledam ove mlade. Gledam kako sjede u kaficima I bleje u telephone. Salju nake poljupce iskrivljenih zvalja pa se pitam dal je moguce da se toliko svijeta odjednom voli… Svi ti Kissevi, miss you I sta ti ja znam sta sve ne. Ona za jednu noc posalje 500 kisseva… Pa ni Suhra nije tolko ljubila al ja eto gledam. Gledam, sutim I sve mirniji I mirniji u dusi postajem. Sve vise I vise se udaljujem od svega. Nedam da mi se ista rekne I da mi se prigovara. Necu da prihvatim nista novo a bogami I staro zavisi. Ni rostilju se vise ne radujem. Ma nista. Kriska kruva I malo putera… Njemackog…Bogami je najbolji… A nekad je Zvijezda bila najbolji pa se izvozio u Njemacku…Jbg…Ukralo nam recept… Dobro je da nisu I krave… Al jok… Krave su ostavili nama da se sunjima borimo. Ja bogami necu… Ne enteresira me…

Ja gledam eto nesta. More ko more. I ono gleda I ko da mi rece : “ A sta ces”… Ja zanijemih. Negdje tamo malo prije Proizda ko da je htio da ga vidim, zapara more delfin… Samo jednom… I ode… Nemere ni on da ovo gleda. Sav ovaj jad, bijedu, licemjerstvo, dvolicnost. Nego samo da malkice udahne pa ode u mir I tisinu. Tamo gdje ga niko ne dira I niko ne pravi budalom. Tamo gdje modrilo vlada I nema prevara. Gdje je nesta… I on gleda…

Ja gledam nesta al nista ne vidim. Nista da valja. Kad se najmanje nadas udarac dolazi I to sve jaci I jaci. Valjda sto mi je 60… Mislim ako prezivim ovih par hefti moglo bi da bidne 60. Ma sta me briga… I tako I tako sam ja naucen da budem sam. Morem I ovaj ostatak. Iza sebe ne ostavljam nista da vrijedi… Malo ko ce me spomenut poslije cetrdesetnice…Ako I tolko potrajem… Al sta me se briga… Ostavljam sina drustvu Americkom. Eto… To je jedino sto sam uradio ispravno… Izveo sam ga na put I dao mu hljeb u ruke. Kruh sam htio rec… Eto ga tamo… Ime mi nece nastaviti garant al I sto bi…Nisu ba Nenadici nesta posebno. Svega mi nisu. Mi Nenadici, al oni pravi, vazda smo nastojali da zadovoljimo druge, a nama kako bidne… Pa cak kad smo I uspjeli u tim namjerama, sralo se po nama… Ne po mom Ocu Radovanu…On je izuzetak...

Uglavnom to je to…Nema tu sta… Meni je zao da pisem. Znam da ljudi ovo citaju onako na brzinu I da samo vide jesam li bio sarkastican ili ne…Dal sam nekog nacepio ili ne… To sto sam ja nacepljen to nema veze… E zato sto nema veze ja cu nastavit pisat. Meni bidne lakse. A vi sta ocete… I tako I tako ne vladate vi vasim zivotima nego nesta drugo. Pa vidite sta cete. Ja licno odoh spucat kuglu sladoleda, dupli Ballantines I fatat se kreveta… Haya… Tamo je sve moguce pa cak I to da ja u stvari nisam ovdje a necu ni dobacit do 60… Naravski…

Nema kisseva, Misseva I ostalih proljevotina…

Zdravi bili…