Davor Nenadic

Ne znam tacno kad je to bilo, al se sjecam da je bila gumena…Gumenu mi loptu Dedo kupio u granapu kod okretaljke Jezero, dok su jos dvospratni autobusi vozali I kreseli kestenje u aleji na putu prema Parku… Bila je gumena I lagana…I crvene boje… Nesta nije bilo u redu s tom loptom jerbo sam ja vazda upado na glavu preko nje I nikako je nisam mogo sutnut kako treba nego vazda kako ne treba. Ondak mi je Dedo objasnio da mi je najbolje da je napucavam u zid od skole… Pa sam je napucavo I onda se ta lopta popravila…Valjda joj dodijalo da je otresujem od zid skole, sta li, al eto ko bila je malo bolja… Ondak su se druga djeca navukla kod mene zbog lopte garant. Baka moja nam je vazda donosila vode u metalnom bokalu a I bestilja namazanog… Pa smo tako mi prezivljavali dok ne padne mrak a ondak smo svi morali kuci… Mi smo najcesce kerali lopte pod kestenovima I jablanovima tamo gdje su poslije sagradili onaj Atletski Klub…E tamo smo kerali… E ondak je jedan dan doso onaj konj Pavo I napuc...

  Tito i Partija nisu puno vremena trosili na te stvari, kao npr, kako je nastala zemlja, svemir, univers... Nisu imali vremena jer trebalo je nahranit tolki narod i zaposlit ih, sagradit fabrike, puteve...Izgradit bolnice, skolovat pametne i zeljne znanja...Nije tu bilo price puno nego se prelazilo sa rijeci na djela i zdravo. Samo je bilo pitanje ko je "ZA" a ko "PROTIV" i to je to. Takva vremena bila... E a u neka druga vremena u nekoj drugoj prici pisano je o jednom drugom karakteru. Pisano je o Bogu. Pa ondak na samom pocetku kaze kako je Bogu trebalo 7 dana da napravi Zemlju i sve na njoj i oko nje kako bi mogla biti Zemlja, majka sviju nas. A bogami i otac. Svi dobro znamo da sve sto se napravi moze i da se razvali, pa da ga opet nema. A ako nema recimo Zemlje planete ondak nema ni nas nigdje na mapi. TO je dokazano na vise razlicitih nacina. Nema veze kolko je sta dobro napravljeno i kako dobro radi, vazda dodje neki slucaj ili zvaljo i sve pokvari i onda ni...

Zazidani prozori zadnji cuvari izgubljenog smijeha I osjecaja topline obitelji. Skockani I hladni, cuvaju u zidinama starog doma ono za sta I zidovi imaju usi…Smijeh I spokoj, uz puru I slanu sardelu poslije teskog dana ispunjenog hrapavim dlanovima I teskim stopalima na tlu otoka koji ne prasta. Zazidani prozori, posljedna prepreka vjetru da rastoci ono sto se godinama velicalo I hvalilo da ima. Zasto korov ne raste brze da pokrije tugu koja vlada… Klimava vrata se otvaraju rijetko I uz zvuk hrdje. Cvile… Starac sam polako izlazi na vani. Nekako postrance. Cota…Cota na lijevu, jos od onoga rata kad su Talijanci rastjerivali sve musko. On je ostao I krio se svukuda skupa sa cacom. Mater I sestre vise video nije. Nestale u Libiji ili ko zna gdje u tom vrtlogu ludosti I smrti. Otac mu se radovao unucima, al mati, eto nije… I to ostavlja traga… Tamo na zidu gdje su svi na slici, tamo na kraju hodnika u povelikoj kuci sagradjenoj davno prije njega I njegovog vremena…Izlazi tako postr...

  https://www.youtube.com/watch?v=VC5t4P5wdaI Ono kad se ljudsko bice rodi, ondak ono ne zna nista….Mislim ljudsko bice…Jal zensko jal musko…Ljudsko je bice… I ne zna nista…Ondak pocne da raste I raste I ondak sve malo po malo skonta da mu je dosta lezanja I prevrtanja I placa… Pa pocne da se pridize I da nesta ko pokusava da se ustane ko mama il tata…Pa ondak prohoda ko tata poslije flase sljive…Pa se rastrijezni poslije par dana I nemeres ga stic… Ondak skonta ljudsko bice da mu se ne isplati usran odat okolo pa se nauci na tutu…Pa nije vise usrano…Samo povremeno… Ondak ljudsko bice pocne da konta da se ne valja derat I vristat jer ga niko vise ne slusa…Pa pocne odredjivat ko mu treba u datom trenutku I pocne zazivat jal “mama” jal “tata”….Brzo skonta ljudsko bice da mu je najsigurnije zvat “baba” jerbo se onda svi iskupe…Sto od straha sto od potrebe… Znaci ovaj kratki put od ljudskog bica do ljudskog cudovista je kratak I za dvije tri godine dobijamo nesta novo sto ce morda ...

  Ovo je napisano neposredno po dolasku u USA......1994.....     Ni snasao se nisam a vec dvije godine rata iza mene. Kao pravi borac ja sam vodio tesku borbu u dubokoj pozadini daleko od svega pa sam imao sansu da se iscrpljujem samo sa svojim mislima. Nikog nisam interesovao I nikom nisam trebao tako da mi je bilo lako ostati anoniman. I mislio I razmisljao jesam I to puno. Tu sam na primjer shvatio da je stvarno prednost imati veliku glavu jer odjednom mozes razmisljati o vise stvari uporedo. Jerbo ima mjesta u glavi. Isto je tako vazno da prije nego sto pocnes razmisljat imas slobodnu dusu I nista u glavi tako da misli mogu da vrludaju I lete nesmetano usvim pravcima. Jas am tu spadao u naprednu kategoriju jer je moja glava zadovoljavala obe kategorije. I tako. Svaki dolazak pocinje sa polaskom, patako I ovaj moj. Nije se vise znalo nista, a bogme se vise nije ni moglo. Culi smo za taj neki program za USA, pa kontam, prvi put kad sam bjezo, odmako sam se samo malko. H...

  Djecak se rodio uz silni plac… Mislim to je bilo nesta. Tako kazu. Valjda I nije htio da se rodi al taj dan se mati mu njegova u njega, najela knedli sto je baka napravila a niko nije znao napravit knedle ko njegova baka. I mati je imala izbor..Jal da izbaci knedlu, jal da se porodi. I sad mati ko mati odluci se na laksi korak I rodi ovog djecaka, koji nicim izazvan morade da sagleda drugaciji atmosferski pritisak, temperarutu I sta ti ja znam sta sve jos ne… Naravno da mu nije bilo drago…Naravno da ce se drecit ko da ga deru…A mozda je bio vidovit pa se bojao suneta namah cim se pojavio . Elem nisu ga sunetili I par dana poslije osvanuo je u kuci Bake I Dede svog. Raj na zemlji. Nije moro ni plakat. Svega mu se nanosilo, kokad je prvenac…Pa jos musko. Dedo je bio glavni u mahali…Haj ba… Da ne ulazimo u detalje kako se djecak dizao I prohodao nije niskim pricao do jedno 4 godine…To sve nema veze… Uglavnom rastao je uz pomoc antibiotika I uz ucestale prehlade I upale pluca n...

  Da Bog hoda po zemlji ja bih danas bio u V.Luci a morebit I u Bristu….Haj znaj…Dosao bih jos juce negdje oko podne I sad bi se negdje sjedilo onako neobavezno punih pluca I sretan. Da Bog po zemlji hoda sad bi se raspredale nekake price ubi boze a u stilu ko razumije shvatit ce. Nista me ne bi bolilo I nista me ne bi zigalo I glavni problem bi bio dal je rano za rostilj il je pravo vrijeme za mezu… Haj ti znaj. Pekle bi se pljeskavice naizvrat, a more bit da bi bilo I sudjukica malih, ljutkastih, znojavih, ljutkastih, slanih, ma na bas… Da Bog po zemlji hoda danas bi bio sasvim normalan nastavak normalnih dana sa normalnim ljudima oko sebe. O politici se ne bi pricalo a o sportu ne bi prestajalo. Prepricavale bi se zgode iz proslih normalnih vremena kad je Bog po zemlji hodo. Tracali bi se oni koji ostadose na Vrelu Bosne uz janje ili se zaputise po vikendicama Jahorine, Nisica, Hadzica… Vrijeme bi bilo sucmurasto ni tamo ni vamo, I da Bog po zemlji hoda, moja Baka bi bila sa mno...