Davor Nenadic

  Đe ti je pita ?? Dio monodrame Antona Drahta, "Ðe ti je Pita" Pitaš kako sam dop'o zatvora u Amer'ci, jarane. Prijavila me u mene žena i djeca. Vjerov'o il' ne. To ti je bilo nekako... 'vako. Zovu mene jedan dan iz škole, kažu, mali ti dobio sindrom. Od koga, reko', pizda im materina ona drogeraška, mora da su donosili inekcije u školu. Šta je fasov'o ? ADHD, kažu. Noge mi se odsjekle. Hoće l' preživjet', kukam ja po školi, đe je da ga vidim, na šta l' mi dijete liči? Konačno ga dovedoše, njih petero, direktor'ca, garava k'o odžak, pa još neka debela rospija, valjda medecinska sestra, pa pol'cajac, pa vatrogasac, i još neki mali iz starijeg raz'da, neki naš iz Zen'ce, da mi prevodi, da bolje razumim, ko biva ja ne znam dobro engleski. Vidim ja mali mi zdrav i čitav, nije se osuo, ma k'o normalan. On ti, kaže debela, ima ADHD. Ma, šta vam je to, skoči' ja, govor'te više, ako Boga znate! To ti je, kaže on...

Osam godina djecaku je bilo kad je prvi put vidio Otok. Krenulo se iz vlaznog Splita pa kroz Vrata…Pa su krenula pitanja a sta je ono a sta je ovo..A jel ono otok, a koja je ono zemlja. Krhki djecak tankih nogu u ogromnih koljena drzao se sicusnim rukama za metalni zid trajekta I upijao svaki micropixl slike koju ni slutio nije da postoji u zivotu. More je raslo sve vise I vise, I sve je manje zemlje za vidjet bilo. Neki strah pokusa se uvuci u kosti maloga djecaka, al ustuknu I strah pred tim mirisom I vjetrom I mekocom modrila. Zvizduk se cuo. Jedan pa drugi, I djecak se nagnu preko ograde. I ugleda prvi put delfina u trci sa pjenom, I igri sam sa sobom. Podsjeti djecaka taj delfin na staze I trke koje je djecak kuci sam za sebe trcao ne znajuci zasto, al uzivajuci u skokovima s kamena na kamen, trceci kroz sumarke koji su okruzivali njegov grad. Ono kad bi ga mama I tata odveli na izlet…Slicna igra bez svrhe, al igra koja hrani dusu I razvija mastu…   Modro more lomilo se pod ve...

Ja sam se rodio na Jezeru…Ne, ne na Kosevu, nego na Jezeru. To je drugo. Kad kazes nekom da si s Jezera, a taj drugi je iz Sarajeva, to se odmah zna odakle sam. Kosevo je siri pojam I nema veze s vezom. Pogotovo otkad su napravili onaj stadijon tamo, pa ko nesta oni znaju igrat lopte…A veze nemaju…Za loptu je Zeljo, a sve drugo je sporedno. Dakle ja sam se rodio na Jezeru. Moja mama nije znala da cu se ja rodit. Ona je mislila da je stomak boli zbog knedli koje je tamanila taj dan. Meni su te knedle genetski ostale slaba tacka, jer taman kad su se pocele fermentirat u meni u ta doba, ja se rodio I ostadoh ih zeljan za sav zivot. Knedla je cudo. Kazu da sam digo cijelo Jezero na sebe, kolko sam plakao. Pa kako necu kad me skidose s knedli, I ostadoh ih zeljan. I vi bi plakali, pa jel da… E onda par dana poslije, samo su me prenijeli preko potoka do Dedine kuce, jer se mama nadala da je u toj cijeloj frci ostala koja knedla, pa da nastavi. I tu sam poceo svoje zivotne putesestvije. Tu sa...

  E evo smo roknuli jucer nesta na nebu. Ne zna se jos ta. Znaci to je UFO. Jelde…Ako ga ne mozes identifikovat I rec da je balon ili aviJon onda samim tim sto nije identifikovan mora bit UFO. Aferim. Nek su ga roknuli sto se mene tice, al me to rokanje po zraku tjera na razmisljanje. Kaze da je to bilo neki mali CILINDRICNI objekat SREBRNASTE boje, I velicine putnickog auta. OK. E sad mene interesuje ovako znatizeljnog kako to da ga nadjose namah gore na Aljasci I odmah ga zveknuse, a onaj balon od prije heftu dana, velicine 4-5 autobusa su gledali kako leta preko mile nam zemlje I nista. Cudo od 4-5 autobusa preletilo komplet zemlju I onda ga roknulo. A ovaj mali stojadin samo sto se pojavio oborise ko nista. I to cim je nos promolio u ovo sto mi zovemo nas zracni proctor. Jos mi je sega da su ga Kanadjani prvi vidjeli. I posto Kanadski pilot nije bio tu ondak su oni zatrazili pomoc od nas I ondak smo ga mi roknili. Ono kao “nest ti meni u Kanadu…Haj vamo kad ti kazem” Evo ne...

  Svima je nama u sustini tesko. A u sustini nikom ne bi bilo tesko kad bi svi iznjeli svoje probleme na ulice I pokazali ih. Onda bi svi rekli “Suti cega sve nema, sta ja kukam…” I onda bi svi bili sretni I nikom ne bi bilo tesko…Al ufol… Sve se moze imat I nista nemat al ako se ne osjecas sretnim djaba ti je. DJaba…   Ja sam nekad sretan nekad nisam, al nisam nikad zadovoljan. Vazda mi nesta fali I u svakom jajetu dlaku nadjem. Ne znam koji mi je al je tako. I kad mi zena ugadja pa mi ono pite napravi, meni nesta s kefirom nije u redu. Il kad je kefir pravo rashladjen I dobar pravo, meni opet nije dobro jerbo sam se prejeo…Il gulas recimo… Nikad dobrog pirea uz gulas da imam…Nikad… A sta cu…   I sve ja to tako kontam I onda mi dodje na pamet moj Grad. I Grad ima zivot, jel de. I Grad je ko I mi insani I svi kazu da moj Grad ima dusu. Ono pravo ima dusu. Samo pravi ljudi mogu imat dusu, a kazu da je moj Grad jedinstven sa svojom dusom. Pa kontam, haj kad se ja na sve zal...

Dijeta je rijec koja je nastala od tri stare Dalmatinske rijeci koje se upotrebljavaju kad si dobro gladan, I u direktnoj su vezi sa jelom I picem…Te tri rijeci, stare Dalmatinske, su uvijek na pocetku recenice  Koriste se u raznim tonalitetima, a u zavisnosti od trenutnog raspolozenja.   Pa na primjer: DI – JE - TA…spiza DI – JE - TA ....bevanda DI – JE - TA ....riba, prsuta, pasticada... Itd. Itd.   Dakle iz prilozenog se vidi kako ova rijec u stvari i nije tako losa ako smo u Dalmaciji. Medjutim ako prenesemo istu rijec u neko drugo podneblje znacenje ove rijeci se usko vezuje za rijec “KAPAK”, ili u prosirenom znacenju “Sto si jeo i pio, pio si i jeo...Sad vise neces”.   Ja sam pod prismotrom zene mi i pritiskom doktora mi u mene mi ( a doktor je tu otkako mi je pregledo prostatu) moro spustit KAPAK i preci na DIJETU. Muke moje.   Gledam onaj frizer. Isto ko UN pomoc Billu Gejtsu. Svega ima. I za rostilj i za pec, i suhovine za grah a bogami i kupus. Ma ima ...