Rekapitulacija kapitulacije

Znam I ja ovih politicarskih rijeci samo ih ne volim koristit. Vise volim ono jalijaski pricat I naprdivat, nego da zvucim ja ko ono nesta. Uglavnom evo sam skonto da bih trebao rekapitalizirat zivot moj pa o sebi mogu kako ocu I niko mi Nista ne mere. Znam ja da ce oni javit koji kazu “nemoj tako negativno” ili ono “Opsiran si”. Za njih postoji jednostavno uputstvo…Preskoci ba I svi su. Sta se zamarate a ne mozete promijeniti nista. Pa evo…

Prolaze dani…Noci prolaze jos brze… Sad kad se nista ne radi  ima se vremena za rasmiljanje. Ja licno razmisljam otkako sam se rodio, jer eto imam mozdanu duplju a u njoj sta god da je, razmislja… I tako malo pomalo kapitulirah na zivot a evo I zasto.

Jos onomad je sve bilo potaman I meni lijepo. Nije mi trebalo vise, a nisam imao ni manje. Bas tamam. I onda dodje onaj kreten Tudjman koji izjavi da treba stvoriti 200 familija koje bi vladale Hrvatskom. E tad mi puce sve pred ocima I udarih se nogom brze-bolje.  Odlucim se za Cemeriku jer oni s utu teoriju stvaranje 200 familija postavili na noge jos prije 300 godina. Ko ce, rekoh, cekat 300 godina da se stvari postave ko u Cemeriki. Odoh ja namah. I tako iz daljine gledam kako se stvara tih 200 familija ne samo u Hrvatskoj, nego I u Bosni mi srcu dragoj, Srbiji, Makedoniji. Sve vise je ocigledno da se Cemericki principi primjenjuju u lijepoj nasoj bivsoj YU. Meni zao indijanaca, al me niko ne pita za misljenje. A I sta bih sa misljenjem. Misljenje ne mijenja Nista I nigdje pa nece ni ovdje. Akcija je bitna a akcije nema pa nema. U ovoj cemerici svi danasnji politicari I oni koji nam kroje da nam je ovdje ovako, su direktni potomci najveceg olosa ikad zabiljezenog igdje. To se zna samo se mora malo istorija protabirit I vidjet zakljucke. Ne treba ih pravit…Vide se sami. E isto ti je I u hrvatskoj, Bosni I Srbiji. Sve sam olos dolazi na vlast I kroji sudbinu indijancima. I to kako…

Uglavnom ja sam kapitulirao ko Hirohito ’45. Sad sam u fazi sagledavanja sopstvenog zivota da vidim dokle sam jer znam da necu jos dugo. Pa da budem spreman. Ovo sto vidim iza sebe I nije bog zna sta. Imam kucu, imao sam je I u SA. Imam jedno auto, jer drugo mi ne treba.Imao sam I u SA. Imam I para do kraja zivota. Imam pemziju, imao bih je I u SA I bila bi mala bas kao sto je mala I u Cemerici. Imao sam ja kucu na moru, al sam je prodao. Sta ce mi kad ne mogu biti na dva mjesta odjednom. Imam frizer, pun I sta god mi je drago za pojest zacas se spremi. Eto danas je grah sa suhim mesom. Ja I to da potvrdim, imam I pusnicu. Znaci imam sve. Sve imam…

Al nemam ono nesta sto sam mislio da mi niko ne moze uzet. Nema meni mog grada I moje zemlje. To vise nije grad I ni na sta ne lici. Zemlje nema nikako. Ima kesa na granama iznad Bosne, Une, Drine. Ima smeca na sve strane I nekakvih spodoba budi bog snama. Znaci kad sve saberem spreman sam za kapitulaciju I na ovom polju. Znam ja da ima onih koji ce reci da nisam u pravu I da je grad bas lijep, priroda prekrasna itd, itd. E tis to ce mi to rec imaju dobro veliku dioptriju. Preporucavam Barosa… A mozda I nije do optike. Mozda je do mentalnog sklopa. Mozda mi nikad nismo zivili na istoj frekvenciji. Ko ce znat a za utvrdjivanje cinjenicnog stanja sad je kasno. Ja sam se javio svima na pocetku ove godine po dva tri puta. Telefonom. Da im cujem glas a I da oni mene cuju. To sam uradio jednom. Onda sam namjerno pozivao sve do jednog jos jednom. I onda sam prestao. I necu vise nikad nikog nazvat. Nema potrebe. Jasno mi je dato do ovo malo znanja da ih ne interesujem. Poruke ne pisem vec odavno. Iz tri razloga…Prvo za pisat poruke mi trebaju naocale a cesto ne znam gdje sam ih ostavio. Drugo, imam debele prste.Ne fituju na telefon. I trece niko ni meni ne pise…Haya.

Svaki poziv cu uzvratit, svaku poruku  takodjer. A u medjuvremenu eto vas tamo…

Ja sa ovom recenicom kapituliram…