Dal je moguce???

 

Neko mi blago protresa rame...Znam da zena nije ona vazda samo tresne vratima. Kontam dal da otvorim il ne otvorim oci pa da se razocaram il da nastavim zamisljat kako je Sandra Bulok. Sad me ne trese samo prstima nego me ufatilo rukom pravo al njezno i dobro treska..."Gospodine, njezan glas, sa akcentom na Dalmaciju... Skocih ko oparen...Joj mene ja stigo u Split.... Ma nema Splita do Splita najljepsi je Split... Prazan aviJon koji je bio pun iz Minhena...Kontam izasla raja uzput... Smije se stjuardesa, i kaze da se prepala da sam umro... Upitah je jesam li hrko??? Kaze da jesam...E pa vidis, ondak nisam umro a vala i necu danas pa uzinat... I tako ti ja pjehe i sam preko piste do zgrade.... Vruce brate, al dobro je...Mirise na more, i onaj neki aerodromski vjetar mi hladi oznojeni vrat... Na traci samo jos moja torba. Vidim carinici nervozni jer cekaju na ovu zadnju torbu...Gledam na sat iznad vrata, bogami sam ga ja dobro usecerio...Pita me carinik imam li sta prijavit...Ja ko iz topa prijavim da sam prespavo i da se to vise nece desit ni pod razno... Gleda me...." Nisam to mislio, imate li cigareta, pica i to....." "A to...Vidi, cigara imam ko u prici al samo za vlastite potrebe...Ne volim se brate grebat, a pusim 45 godina pa nesta ne bih sad prestajao, kontas.... Alkohol sam sav popio sta je bilo u kuci, prije puta i nisam nista donio...Sto??? Jel to nestasica loze kod vas???"

Propustise me namah i ja sta cu haj na vani...Tu zapalim jednu od prosvercovanih cigara...Pritrcava mi taksista i nudi mi voznju za samo 300 kuna do gdje god ocu... Upitah ga kolko cardzira da mi smjesti torbu??? Kaze nista i vec grabi torbu od 25 kg.... Rekoh de je bogati stavi tamo u onaj autobus od 25 kuna do trajektne luke....""" Mal ga kap ne udari, ostavi onu torbu, i ode... Drugi se smiju, i onaj jedan vice, "Kad si ga vako zajebo haj ja cu te odvest do trajekta za stoju"... E rekoh neces ni ti....Zato sto psujes... Dodje onaj sofer od autobusa i on sve cuo, smije se uze onu torbu, kaze idemo za 20 minuta...E rekoh ako je za dvaest minuta hajme odvedi na kafu a ja cu platit.... Pozovem i one taksiste, ko oce...Dodjose njih cetvorica od 6 mogucis...Te udri po kafu i kiselu, koja se tamo gdje sam ja sletio zove mineralna... Leti na autobus, pa za trajektno pristaniste kako se to kaze, a ne u luku.Ne htjede mi sofer naplatit voznju te ja sta cu, ostavim basis za torbu.....Ma nemoj, ma ovo, ma ono...Hajti, znam ja svoje...Pravo na Karolinu, to je katamaran, klimatiziranu... Zagledam, ma jeste bolan, stigo sam u Split i avantura more da zapocne...Namah....

 

Joj mene ja opet zaspo....A vremenske razlike, cudo jedno... Opet me guraju i bude, i prijete ukolko ne izadjem u roku od odma, odvest ce me na Lastovo pa nek plivam nazad.... Haj rekoh kad sam vec tu, nema veze, izaci cu... Pa polakom hladovinom do kucice...Ustajao zrak i poznata procedura, pusti vodu prvo, pa struju, ukljuci frizider, upali tranzistor i fataj se granapa... A u granapu svega... Maajoneze vriste moje ime u smrtnome strahu, teretna pakovanja zdenke oce da se kriju.... Gavrilovicka, mortadela, suhi svinjski vrat.... Sve ono sto ne valja za one tupane u cemerike, ovde ga ima ko drva....Paradajz mirise...Nakrkah dvije kese svega i u pekaru...Drago im da sam doso...Dadose mi sta sam pito, i dadose mi i neki da probam...Ovaj sto sam pito, to sam platio, a ovaj za probu nisam... I dadose mi kolac nekakav za koji mi kazu da sam volio...I to nisam platio...Upregnut ko magarac, bjez kuci... Kuca prodisala tamam ko i ja... Rasporedim frizider strategijski kako treba, i nakrham se vode, ladne ko zilet.... E idemo lagano...Uzmem nesta para, sugaman, nove japanke i otisnem se niz cestu a u nadi da na plazi nema nikoga... Brzo kupanje nije lose, i da se ne bih zamislio i ostao preko noci, bjez u kafanu moju... Nikom se jos nisam javio a bogme i necu jedno dan dva... Nek se javnost pita dal se utopio il me neko ukro...SJedim evo u prvom redu i pisem sta je i kako je. Misli mi prekidaju prolazece bakrene oble noge, ususkane u nekakve salove sto sve vidis kroz njih. Sreca pa grad nije toples, bi me hercika zveknula ne bih ni jekno...Nije ovo ovako bilo kad je meni bilo 20...Nije svega mi...Sta cu ja, ja malo pisem, malo kuzim, malo srcem kapucino, pa opet zagledam... Kontam da sam dobro postupio sto sam naocale suncane nabacio, ne mogu me vidjet kako buljim...Iako je katamaran doso u po bijela dana, ipak dan brzo prolazi...A ja bih bas volio da ostane ovaj trenutak u vjecnosti, da se vise nikad i nista ne promijeni, i da sve bude ovako kako je sad, u ovoj sekundi...

 

Odjednom olovo pade po ocima i vremenska razlika me puce jos jednom... Odoh ja kuci svojoj, da legnem na moju posteljinu svjeze razgrnutu, na veliki pernati jastuk, cvrst i visok. Ovo dugme enter cu pritisnut kad budem imo vise vremena. Sad sam trenutno u skoncentraciji da dobacim do kuce i da se komiram...I necu sanjat nista...Sto ce mi to...San ce poceti ujutro kad se dignem, i kad sve bude mirisalo, galebovi vristali a cvrci namjestali instrumente...