Pismo Pavlu Pavlovicu...

Kano sto sam reko…4;15 ja ko horoz…Budan ko da sam spavo godinu…Otiso u krevet ko kokos, dizem se ko horoz a tokom dana rakolim ko kvocka al me niko ne slusa…Sve dok jedan dan ne zavrsim u loncu ocerupan. MA ne bih ja jutros nista ni pisao I nije mi do toga al moram. Sabahom cemerickim se raspucah al bas ono pravo. Samo zbog nepravde… A evo sta je. Kad ja pisem depresivno, ma nema ko me ne napada. Te vaki si te naki si. Ja budem ne samo depresivan pa da pisem depresivno, nego poslije takvih kritika ono me bas utuce do koljena… I ondak ne bidnem depresivan jerbo ne smijem da sekiram ove sve oko sebe…

Al jok…Ima grupica ljudi ili da budem konkretan meni jedan izuzetno drag alcak brkati, koji more pisat sta god on oce I svi mu sve odobravaju I podrzavaju ga. Ne mogu odati njegov identitet al sam sam siguran da ce mnogi prepoznati samo po jedinstvenim svjetskim brkovima dragog nam Paju Pavlovica. E taj sto meni zna jutro ukinut, niko ne zna… Ma ne zna ni rodjena zene kad ono zaboravi da ja ujutro prvo sto pijem to je kafa…

Eto…Kazem nadignem se ko ja nesta horoz, kukuriknem I sjednem za ovu spravu kad tamo clanak “Kad ja umrem…” Cuj mu naslova majke ti…Tu mi namah dodje zelja da popijem lijekove za pritisak, al prijatelj mi je na FB haj reko neka ga jos malo, nek mi krstari po zivcima iako je sabah…Cuj promasaja : “Kad ja umrem…” I onda razvuko tiradu … Sa svakom rijecju kontam kolko sam ja zaosto za Pajom…Eto on prodo kafic pokraj Sene, a ja to nisam imo…Ja sam imo bife kod Pere al nije bio moj, nego ono prolazna tacka…I ne moram ga nikom ostavljat kad mi ga je uzelo ima 23 godine…I sta??? Nista…Guske I dalje lete na jug nicim izazvane…Pa mi onda nesta ono o otom virtualnom svijetu, nesta pise nista ga nisam skonto, sve neke strane rijeci upotrebljava I postotke boze ti mene sacuvaj…Sta ce ti to, moj Paja, ti postotci I to…Pa sve je jasno kao dan al ti to uporno tako fino Marijindvorski odgojen odbijas da skontas…Nemoj ba da pises o smrti I odlazenju I to…Ja sam zaduzen za crne misli. Ti nemoj…Ne stoji ti to…Mislim te misli a sve drugo ti stoji. Piscev impresij I promasaj u odrazavanju… I sta imas bilo kome bilo sta da ostavljas bog ti dao lijepo zdravlje… Parola je uvijek bila snadji se, pa nek se snalaze…Sta ima da ih ti snalazis…

Evo da ti pojasnim moj stav…

Imam kolko imam I ako copam ravnomjerni imam da mi bude sljedecih dvadesetak godina. Dosta. Uopste se ne sekiram posto je barel nafte, nego me brine da Kresi ne bude hladno u Vela Luci zimus jerbo nemam grijanje u kuci, a znas kakvi su gusteri…Nekretnina ovo malo koristim za zivot, znaci trebaju mi svaki dan I ne prodajem nista ni pod razno. Al I ne odrzavam. Evo mi rekla zena devetnaesti put da treba krecit jerbo ja puno pusim pa prljavo sve… Ja namah priznam da ja pusim vascijeli zivot, I da cu to I nastavit jerbo nemam rak pluca, a ako ga dobijem ondak cu prec na goloaz brez filtera…Haya…I jos joj u povjerenju saopstim da ja strasno volim zutu boju po coskovima plafona jerbo me to strasno podsjeca na kujnu moje Bake I mog Dede koji je bio zeljeznicar u doba parnjaca, a dimio je vise od cire…Haya…I svi su. Kad ja odem nek kreci ko oce I kolko oce sa juboflorom, jupolom, jal sa ovim modernim…Znam da me nece poslusat da ofarbaju s krecom, jerbo bi im bilo prebljestavo a danas niko ne voli svjetlost…Svi bi da se vrate u mrak…A ja bi da me poliju krecom da crvi kiselinu ne dobiju kad se ja skoncentrisem.

Osim droga, sve sam u zivotu probo…Ama bas sve… I lijepo I ruzno, I tuzno I veselo, I dobro I zlo, I radost I tugu… Nemam vise sta ocekivat da bi me iznenadilo. Znas ono da mi je prvi put. Nema samse. Tacno znam kolko mi treba da padnem u sevdah I dje na youtubu stoje pjesme koje volim. Znam I kako da se posvadjam kad ocu I to nako… Znaci samo sta mi treba to je da me ne uznemiruju ovakvi clanci kao tvoj jerbo ondak skontam da ima I drugih koji se brinu I automatski ulaze u kategoriju depresivaca, a to jednoj drugoj grupi ljudi, ovim pozitivcima ne odgovara… Pa sto da ih sekiram ondak brez veze…I ondak u sklopu istoga, ja se pocnem nervirat sto samo Ti, povremeno, I ja konstantno otvaramo dusu I pisemo o dilemama…A jelde dilemma je po difoltu depresivna stvar…

Eto…Tako meni poce jutro…Citanjem tvoje dileme… Kad sam se ja jednom prilikom zalio mom drugu jednom velikom, oko slicnih problema, on se smije I kaze “Samo ti umri sve ce se rijesiti samo od sebe…” E tutena sam sam sebe ceko…Od tada sam ga tako zalosno poravnio da me trenutno ne interesuje ni za po boba ocel moja zena mi draga u mene mi odspavat jutros do 10 jal do 11… Znas dokad ce spavat????? DOk ja ne pocnem trazit pravi poklopac za lonac koji uvijek koristimo kad se kuha krompir za pire…E tako…

Nego vidi da ti ja kazem jednu… Prvo se moramo ti I ja naci da oceifimo. Mi to kao buduca izumrla raja sa Marijinog Dvora dugujemo civilizaciji… Organizovat cemo I direktan prenos na CNN-u, a konto sam da se nadjemo na Wembliju pred 100000ljudi…Pa nek se javnost pita sta bi… Pozvat cemo I goste… To bi trebao da bude kratki show od jedno hefte… Pozvat cemo ove sto su nam dragi, sto nisu pretjerani optimisti pa su izgubili sposobnost da budu nostalgicni. I naravno pozvat cemo samo one koji budu zivi u zadanom trenutku…To…

I haj sad, odsrkah ovu prvu ne znam ni sam zasto vako brzo…Odoh pravit drugu…Nego vidi…U medjuvremenu molim te zamoli Draganicu, profesoricu moju dragu, da ti napravi najmanji pleh okrugli zeljenice…Znas ona sto natekne I napuse se bas ko puh… I oteferici lijepo nako kako samo ti znas… A sto se svega drugog tice, sve ce ici po redu I brez sekiracije… Ja samo za sebe ne bih volio da budem zadnji I da za svima moram svjetla pogasit. Ne bih to volio. Ne bih imo kome pisat vise, a kad bih bio zadnji ondak ne bi niko osto iza mene da podsjeti ove sto ostaju sta da rade…I da treba krecit…

Haya…

���%�E�f�