JNA, Tito i ja
Ja sam otisao u vojsku 17.1 1979… Prvo sam dobio poziv za vojsku I da se javim tamo nedje… Ja otiso kazu mi ides u padobranske jedinice, Nis. Skontam ja kolko je sati…Stari mi moj namjestio samo da ne idem u vojsku, jerbo je znao da se ja visine bojim. Ja ni na stokrlu ne smijem da se popenjem a ne da padobrance sluzim. Te sta cu… Odem tamo kod nekog pukovnika I kazem mu da ja necu da idem u padobrance, vega do ja ocu u auto jedinicu dje bilo… Tu ti on meni objasni da je nemerem u auto jedinicu jerbo nemam vozacku iz civilstva…I sta cu…Moradnem mu objasnit da ja nemam ni letacku dozvolu, da se bojim stokrle I ako nece da proizvede kretena nek me salje u auto jedinicu…
Upita on mene kako mi je tata. Mislim nisam psovao I nisam mu reko nista osim da je tata dobro, I da znam da oni igraju igru oko mog odlaska. Mislim ja hocu da sluzim casno I kako treba, tata mi ne da u vojsku, oce da diplomiram a ja vala necu…Eto…
I sljedece sto znas eto ti mene u Podgorici. Tad se tako zvao taj grad. Podgorica…
Poslije su ga nazvali Titograd al to sad nije predmet ove price. Elem fin grad, lijep cist suncan. Jedino sto sam ja sluzio rod “veza”. Pa dje ces mene u vezu, dal si normalan. Ja sve sto sam postigo u zivotu bilo je preko veze… Elem neise.. Sta cu.
Ama samo sto sam obuku zavrsio I stavise me za desetara, pa namah za mladjeg vodnika jerbo sto sam se ja razumio u morzeovu azbuku to je cudo. E sad je isto cudo sto se to zove azbuka, kad bi trebalo da bude abeceda, al ni to nije predmet ove price…Uglavnom ja sam ti to kuco da me ni masina nije mogla stici a kad meni poruka dolazi ja zapalim cigaru srkucem kafu pa kad izbibika ja zapisem citavu recenicu…Rekli su “A cudo”… Meni to tako islo… Al ni to nije predmet ove price…
Tamo nedje u sextembru pocese da se prorijedjuju izlasci u grad I procuri vijest da je Marshal bolestan…Ma sta??? Bolestan…Haj tamo, haj vamo, dragi Tito izilazi iz ote bolnice sta ti je…U glavnom to se vuklo vako nako svakako…Dodje januar 80 I valja se skidat… Nece niko…Tito dobro hasta, slovenci ga sastavljaju…Nisu dobre prognoze…Odrezase mu nogu…Reko nece dugo…Vako je bilo I sa mojom Bakom Milkom, Tito dragi nek ti je Bog na pomoci…Niko nece iz vojske…Novi regruti stizu, puna VP 6330. Nemas se gdje okrenut. Podgorica topla I fina pocelo se spavat I napolju…
Jedva ti oni mene ufate 14.4 spengaju me I raspreme I posalju me kuci. Nema mjesta u kasarni vise, kazu, dovidjenja javi se u vojni odsijek u gradu oklena si…I ja sta cu… Razgulim…
I onda dodje taj 4.5 80… Urahatio se ja I vracam se iz Parkuse sa jutarnje kafe koju sam produzio u Istri s pokojnim, kako se ono zvao… Vasha…E Vasha… I idem kuci kontam kolko ce mi mater zvocat sto sam propustio porodicni rucak. Kad tamo negdje kod Vrazove jedno 100 metara od kuce riknuse sirene…
Onako bolno, jececi, slomise mi srce I stadoh iste sekunde. 8 miliona stvari mi proleti kroz glavu a samo jedna misao. Otisao je Drug Tito…Otisao… Kozna jakna na meni se natopi znojem I ni sam ne znam kako sam se popeo u stan roditelja. Televizija odvrnuta do kraja I kod svih komsija isto tako. Umro je Drug Tito…Ma sta drug…Otac mi umro, mati, Armagedon day…Sve se rusi oko mene dal ste normalni… Sve mi prodje…
Tata gleda kako placem I ridam I kaze “hajde sve ce bit dobro”… Nikad vise nista nije bilo dobro…Nikad…Samo sto mene osudi da ostanem I gledam ove kerefeke do dana danasnjeg…
Sta cu…Ima ona stara sta kaze “dabogda imo pa nemo”… E to se meni desilo I svim mojima koji su zivjeli samnom. Otiso Drug Tito otisla mladost, buducnost, sreca, zadovoljstvo, bratstvo I jeedinsto…Da se razumijemoo. Osim Nemec Rafaela I par dugih momaka iz slovenije ja nikad nisam bio bratski raspolozen…A posebno jedinstven. Za Rafaela Nemeca bi poginuo I danas…I za jos par slovenaca…Al ipak je postojalo nesta. Nesta u zraku sta je Stari znao da nam nabija na nos. Tolerancija. Nacin zivljena nikad robom. Slobodarski. Jeftino obuceni u Kluzu da pokrijemo guzu a sretni da mozemo radit sta ocemo… E nema vise…
I ja eto sta cu. Opet prozivljavam ovaj dan kao svoj gubitak, smijem se svim onim koji misle da sam budala, al ja znam svoje… A prije il kasnije spoznat ce se ko je bio Drug Tito…
I ko sam JA…Medjed sa srcem laneta…
Primjedbe
Objavi komentar