Nova godina

 Meni Nova godina odavno nije u ponoc 31 Decembra… Ima vec par decenija sve se promijenilo I meni Nova godina padne u 3 popodne 31. Decembra… Tad se nekako smijenjuju godine na odvratnom zadatku ubijanja nas u pojam. Mislim po Sarajevskom vremenu. Ja vala I poslije svega ne znam ni za jedno drugo vrijeme nego za Sarajevsko. Sta cu takva tipa. Zavro ko tele u livadu I ne mijenjam nista pa ni to. Vrijeme je vrijeme I za mene samo jedno. Haya…

Tako ce I sutra bit… Sa posebnim osvrtom na neka druga vremena. Na prvih 36 godina mog vremena na ovoj kugli zemaljskoj sto se tako zove. Svake godine dodjem do nekog novog zakljucka I iznenadim samog sebe kolko sam ja u stvari pametan, al mi pamet nekako nepravilno rasporedjena pa ne znam sta bih od sebe I kako da se ne sjecam tih prvih godina. U ta vremena sve mi je nekako islo naprijed. Ako bih crtao onu statisticku crtu onda je od nule isla stalno uzbrdo… Imala je malo ravnih zastajkivanja al to je bilo ravno I obicno u vrijeme skolskih raspusta… Pa onda opet ukoso I gore do stratosfera…

Ondak odjednom nije ni stala nego se strmeknula niza stranu I nikako da stane. Ta statisticka linija… Vuce je ona nula s pocetka opeta pa to ti je. Nema ni onih ravnih perioda, il su toliko maleni da su tu samo tolko da se prepoznat mogu… A vala ih nema puno…Samo nizastranu…

Ja sam takav kakav sam I takav sam da me raduje samo par stvari. Raduju me prijatelji. Radujem se salama, I finim I neumjesnim. Neumjesnim se najvise radujem kad ih neko napravi na moj racun, pa se imam na sta nadovezat. Joj kolko se otijem salama nasmijem. Radujem se kad nema nista oko mene “da se mora sad pa sad” uradit, nego se moze polako I sa uzitkom…Radujem se lijepom vremenu. Cvrcima se radujem I agavama… Radujem se moru I blagom vjetru. Volim I ostre bure I razorna Juga…Ono kad stijene pucaju I kad skontas da si niko I nista a da je majka priroda sve I svasta. Radujem se drustvu I samo kad sam s drustvom radujem se dobroj hrani. Svakakvoj. Nema veze… Mogu I biljke samo al samo ako je u drustvu koje se voli I sali I pazi I mazi…Ocima I smijehom…

I ondak vidim ovu statisticku liniju I oce mi bit nesta. S vremena na vrijeme tu I tamo jave se ljudi pa vidim da I oni imaju slicna vidjenja I da je jedina razlika sto oni imaju nacin da to crnilo odbiju od sebe…A ja necu… Sto da se foliram kad ne moram…Necu iz inata… Necu da budem pozitivan ili negativan…Ocu da sam ja, Ja do kraja…I vozdra…

Eto I sada dok ovo pisem I nekako sam tuznjikav zbog linije koja ide dole, radujem se ponovnom putu na stari Kontinent… Pa mi dodje fino… Al opeta nece to biti Novogodisnje neko slavlje I vidjenje, nego ce opet bit stihijsko razvaljivanje od smijeha I srece sto smo skupa…Radujem se vodi Sarajevskoj a bogami I Splitskoj… Ih da mi je vodovod do dole… Bi ga instalirao tako da mi kapa kap po kap u usta dok lezim…TO vraca zivot…Vraca zivot da se moze nastavit gledat ona linija sto pada li pada, dabogda krede nestalo…

Ja, I sta sam ono htio rec… Ma vise I ne znam a vala nemora sve imat I smisao. Nekad je lijepo I landarat bez cilja… Ljepse je kad imas skim, I da te razumiju… Al eto… Uglavnom ja cu sutra u 3 po mom vremenu, zaprasit u prostore bezvazdusne I makar malkice osjetit tu N.Godinu… Nema tu sta novo da se vidi, I daj boze da bude bolja od ove, al nije do mene, svega mi… Pa cemo vidit… Ova moja statisticka linija se primice nuli velikom brzinom. E sad dal ce nastavit da mjeri I u negativnom smjeru ispod one osovine “x” to cemo vidjet… To ne bih mogo reci bazirano na iskustvo moje I predvidjanja sta bi bilo kad bi bilo… Nemam koga vala sta ni pitat jer me sve cesce sasijecaju sa onim “Joj tebe ti samo nesta…” I ja ondak sta cu… Usutim I musim…

I zaboravim na sve na par minuta svake godine oko 3 popodne dok se kazaljke ljube u mom gradu… Najbolje tako…