Meka dusa
Ne znam zasto sam mekane duse…Ne znam..Ne znam ni zasto su drugi toliko suhi I okrutni…I sto nemaju meku dusu…Ja se zaplacem na lijepu pjesmi ili na neki tekst. Ja se zaplacem na neke moje price I ne mogu ih citat bez suza u oku. Nekad se raspilavim na pogled na more…Il na nebo…Na rijeku il na jezero. Nekad se samo raspilavim onako I bude mi lijepo. Toplina me oblije I sve nesta krcka u meni I sviju volim I ljepo mi…Nekad… A nekad se probudim I znam da sam lose sanjao al se sna ne sjecam, a kad napravim inventuru sve ispreturano I nista nije kao prije…Pa krenem opet ispocetka. I nastojim da nista ne zaboravim od jucer I prekjucer…
Kad volim onda se dajem potpuno. Sve dajem. I dusu I tijelo. Za uzvrat ne ocekujem puno. Al ufol. Zauzvrat hocu dusu…Potpuno hocu dusu. Ako je ne dobijem nista nisam ni dobio I onda se osjecam prevarenim. Kad sam prevaren il mislim da jesam onda grizem…Bezobrazno I ljutito. Otkidam komade, obicno s vrata…Da krvarenje krace traje. Ma djubre sam ja kad do toga dodje. A I kad dodje, ja to nista. Pustim da one mene izujedaju I da zivot istece iz mene… Sta cu kad nemerem ...Sve mi nesta zao. Al do zadnjeg daha trazim dusu…Dusa je sve…
Sanjao sam nocas da me nema…Al ufol…Dje to ima…Da bi sanjao mora I da te ima. Haya. Pusti to. Al sanjao sam. Nekako je rasulo bilo I ne sjecam se nicega al fali mi dusa jutros na inventuri. Nekako sam mlohav I nema mi ljubavi u mene mi. Jel mi fali nesta il sta je ovo??? Ne znam al znam da nije kao sta je prije… Istice iz mene blagost I ljepota, toplina I radost…Samo zuc ostaje, kao da sam ljut sam na sebe… Toliko sam se lijepo gasio zadnjih godina a onda sam si uzeo za slobodu da stanem… Bez pitanja… Nisam se ja gasio sto sam htio nego zato sto mi je receno…Odozgo..I ko sam ja da mijenjam pravila… Al haj… Makar sam probao…
Prazna jutra I pusta dusa su ispred mene…Otkazana putovanja I siroke caste koje ne idu nikud a traju haman onoliko kolko se moze vozit… Ograde uz put da jeleni nemogu na cestu…A opet ih ima… Lokarde pod Osjakom planduju I strepe od dana kad cu doci. Blitve ima I nema al bit ce…
Dupli espresso sa slagom I cedevita od 4 dcl…Ide ko mlijeko na sabahu… Doktor me ceka na pregled. Opet .. Bezbeli ce mi rec da cu zivjet do kraja zivota… I da imam oziljak na plucima. Pa cu ga morat podsjetit da je to od upale pluca kad sam bio mali i da mi ne pravi biopsiju. A kad budem odlazio reci cu mu da pozdravi zenu…To ga uvijek obraduje…Jer mu je zena visoka I ima noge od ispodpazuha…I sike broj 3 na 4… Ma prave…A lijepa pa lijepa…On voli kad mu ja kazem da pozdravi zenu. Odmah zajebe sve recepte I trebaju mi po tri hefte da sve ispravim…ma pda…
A ja sam tako mekane duse…I toliko me sve dira u dusu to je cudo jedno. Ne volim grubijane I grubijanke koji sve to gledaju nako I bez veze…Minut po minut… Ne volim..Nije to za mene. Il ja mozda nisam za ovdje. Ni to ne znam, al znam da mi je dusa meka I da me sve dira. Kad se pogledam u ogledalo I vidim mafijasa lijepo mi nije jasno sta ce moja dusa u mom tijelu….Ne ide brate skupa ni pod razno…Ja bih trebao imati usko lice I dugu kosu…Mozda plave jal zelelne oci I biti nizi nego sto jesam…I uzi u ramenima… I bit onako sjetan…Al eto nisam…Ja sam veslao s Visa na Palagruzu I obratno. Ondak sam igro kosarke I lopte u FIS-u… Odatle je to meni sve… A sta cu…
A odakle mi meka dusa??? Ma mozda od bake mi…Bake nema vise… Mozda je I meni vrijeme da se hvatam vjecnih lovista, nadjem sebi moju Baku pa da mi onako u miru kafenisemo ujutro oko 6…I sutimo a radio Sarajevo svira… I da mi pravi buhtle u neko doba noci… I da se sekira sto nisam nista jeo a vec ponoc prosla. Mozda je meni vrijeme doslo da se vratim svojoj Baki. To je bila ljubav a ne ovo nesta danas kad niko nikog ne zna. A znala je baka napravit I raznjice…One od pilece dzigerice a svaki komad u slaninu umotan. I onda jos je znala rashladit dva deca onako kako treba…Pa smo sutili I uzivali jedno u drugom….
Volio sam ja svoju Baku…Volio…
A sta cu kad imam meku dusu…. Na Baku
Primjedbe
Objavi komentar