Nervozan sam...Bio...

 

Nekad mi je lakse napravit video a nekad mi je pisat lakse...Kad napravim video onda mogu i ja da gledam taj video i po par puta a da se ne umaram jer ondak ne moram da micem oci s tacke na tacku ko  kad  ono citam. Pa mi se ocni zivci i misici ne umaraju. Pogotovo ako je duzi video. A nekad bas necu ni da napravim video jer ondak bi neko mogo vidit da sam se ozelatinio i jos malo pa cu se rastopit. Mi svi znamo da se musko ne smije razstopit i bit fin i njezan i svasta, dok god mu u rodnom listu pise  "Spol:Musko". 

Kad pisem pricu ondak mogu i suzu pustit, i rastopit se, i svasta. Mogu cak i psovat sto je zivot ovakav a ne onakav. Mogu na glas ridat, mogu se smijat svojim budalastinama i bravurama mog mozga koje i ne staju na ovaj papir jer ja tolko brzxo mislim da ne mogu stic sve ni zapisat...Al kad citam sta sam napisao ondak se umaram a nekad mi bude i zao mi mene sto ne umijem jos bolje...

 

E tako ti i ja danas nesta ovdje zivcan drndam po kuci, sve gledam s kim bi se svadjo, sve trazim belaja a nigdje nikog. Komsija fino parkiro auto ni njemu ne mogu nista. Onaj drugi unio kantu za smece u kucu jos prosle hefte. I on otpada. Nazovem zenu da vidim jel uradila sta sam joj reko da uradi....Kaze jest...Sta cu kud cu ovako nervozan nemam kud. Pritislo brate sa svih strana.

 

Te ti ja u Mahalu.

 

Mahala je dizajnirana ko drustveno, politicki, non-profit, socijalo-kulturna zajednica geografki odredjene grupe ljudi koji su po necemu i svacemu bliski. Raznih vjerskih pripadnosti, polova i socijalnog stanja, uvijek skupa a vazda neko fali...Ma ko objasni mahalu bolje od ovoga dukat mu je od mene...

 

I ja pravo u mahalu. Posaljem par e-mailova, par porukica, sve se javljaju, sve vide da nesta nije u redu, al ne pritiscu previse, jerbo znaju da ce pravi i iskreni mahalas odmahalasit sta ga tisti i ondak po pravilu stanja, sve ce se rijesit...I onako mutan i ljut na sve i svakoga, ukljucujuci i mahaluse koje mi odgovaraju pa ja sad jos i visem moram pisat, a ljepo sam reko da sam zivcan, uzmem ovaj moj telefon sa zicom i nazovem ovu jednu od koje imam broj telefona, a Bog me ubio kako znam da imam taj telefon. Eto imam...U mahali svi sve imaju, a ako nesta fali, upitas i dobijes...E uzmem ovaj sa zicom tako da me ne kosta nista kad zovem u Mahalu...Mislim kosta me 2 centa po minuti, a to je stvarno nista. Meni nekad dodje da nazovem broj onako bez veze i da samo cujem nekog da govori ko ja. I da sutim i da potrosim par tih cenata, tolko ja imam otoga, kako meni to dodje nekad...

 

Prava Mahalusa se uvijek javlja poslije par zvonjenja....Poslije par zvonjenja...Poslije dva zvonjenja...Prvi put kad zazvoni, Mahalusa, ona prava misli, "Ko je sad???"...A onda poleti da se javi prije kraja drugog zvonjenja da onaj ko zove ne pomisli da Mahalusa nije kod kuce pa ce puci prica da se skita negdje....

 

Dva zvonjenja, i javi mi se moja kona.

 

Vidi...Pocesmo mi pricat bez predstavljanja, drago nam se da se cujemo jasno i glasno. I pricamo mi taman ko ondak u Nizoj Muzickoj Skoli poslije casova Solfegia kod Branke Glumac u trecem razredu. Ma ko juce da smo se vidili. Meni misli lete i brze i nevezano za konverzaciju, pa kontam, mora biti 40 godina da nisam s njom popricao. Pa mi slika leti pred oci djevojcive uzagrih obraza u crvenom kaputicu uokvirenog lica crnom teskom kosom. Samo mi njen glas govori da je starija nego ono juce kad smo se culi prije 40 i vise godina... Ma ne znam da li smo se ikad culi telefonom, al za sve postoji prvi put, pa to otklanjam kao otezavajucu okolnost...I udri...

 

Istresoh se ja oko svega sto me tisti, i sto mogu i sto ne mogu kontrolisati. Sto bih volio i sta mrzim. Uzvrati mi moja druga nemilosrdno i istom mjerom. Otvori me ko Eva sardinu, rastavi na dijelove i sklopi sve nazad brzom zavrsnicom. Nasmija me pred kraj. Cuj nasmija me. Pa zar nisam ja taj koji treba nasmijavat ljude, prvo pojavom, a onda budalastinama...Ma jok..Popravi me...Jos me na kraju upozori da cu skupo platit ovaj razgovor, jer ko zna kolko to kosta...Priznah joj onu cijenu od 2 centa na sta me odmah ohrabri da zovem kad god sta treba...I spustih slusalicu...

 

Ona tezina u glavi i grc u grlu nestali, pluca rade, ruka ne trazi cigaru...Nema veze sto nema ni kafe na stolu...Nema veze ako ni Zeljo ne bude sampion i ove godine...Sta to ima veze kad je meni dobro i kad sam sretan sto imam ovakve prijatelje...

 

Sve smo pretresli, solucije smo pronasli, i sad samo izvrsenja da se dese...Kud ces ljepse... I sad mi fali kraj za ovu pricu. Fali...Ali nece ga ni biti jer kraja ovoj prici u stvari i nema. Kad bi bio kraj onda bi to bio i kraj mene. A kad dodje moj kraj, ova prica ce se i dalje nastaviti, sa nekim drugim likovima i na drugim prostorima, al po starim pravilima i starim definicijama. Topla voda je davno izmisljena i to niko i nikad ne promijeni. Ptice odlaze u tople krajeve ali se nepogresivo vracaju tamo odakle su i otisle. Sve ti je to kibernetika, fizika i ko razumije shvatit ce...

 

Sad za sad ja sam toliko bogat, da je onaj bill gates malo mace...