Sudbina

 

Ne radim nista evo ima skoro godina i po. Nemam sta da radim. U USA kriza pravo a ja u prometu nekretnina. Niko nista ne promece, tako da sam mrtva kokos. Trazio sam posla na sve strane i ne ide. Kad odem na razgovor a ono tamo sjedi neki zvaljo od 35 godina. Prva misao mu je "Kako cu ovog starog poslat da uradi stagod ili da mi donese kafu? Nema sanse"..I ne dobijem poso. A drugi scenario je  da nadjem nekog na razgovoru koji je mojih godina...U sred razgovora vidim kako mu se crne misli roje po glavi i konta..."Ja sta da radim. Dobar je coek, sve zna, pravo dobro bi bilo da ga zaposlim. Al kako cu ? Meni je jos 5 godine do penzije...Ovaj ce me izbjeglica prepisat pa cu ostat bez posla..." I tako mi ni on ne dadne posla. I ja sta cu. Ne mogu samo tako brojat tice u zraku. Ovdje kod mene i nema nesto puno tica, pravo da vam kazem a i dosadno je. Tako da puno razmisljam i stalno nesta zapisujem. Pa onda nesta i stavim na ovaj FB. Svi negdje nesto stavljaju pa ja reko da i ja uturim.

Eto nesta razmisljam neki dan. Kad me god ko pita odakle sam ja kazem onako kako su me pitali. "Ja sam iz Pasco, Washington"...Sta tu ima da se razmislja. Odakle si ? Iz Pasca...Ovo "c" se inace cita kao "k". Znaci iz Paska. Za mene je to normalno tako rec. Pogotovo sto je to na satrovackom Ko pas...A tako mi i jeste. Moje je a nije moje pa se ne osjecam najbolje. Ovdje u mene u Pascu kad naletis na nekog ko govori nekim jezikom sa Balkana za koji svi imaju neko drugo ime a svi ga govore manje vise isto, i kad ga upitas odakle je, namah rikne IZ Sarajeva"... I ja sta cu...Da je bilo sta reko al ne to" iz Sarajeva", pa dobro...Al dje mene da nadje pod stare dane da folira. Gledam ga...Na njemu trenerka, cipele od skaja sa pacjim vrhom...Podkosulja. mogu mislit na tregere, garant. Jedna ruka u djepu, u drugoj krije cigaru sto pusi, jer nema vise pusenja u Pascu. Sto smo pusili, pusili...Vise nema. Mores se sakrit u svojoj kuci ako te zena pusti da pusis, al bogami mnoge zemljakinje su zabranile pusenje i u svojim kucama...I to pusenje na svim nivoima...Nema vise...Gledam ga i mislim se da li je iz Pasca, Richlanda ili Kennewicka, jer to sam mislio kad sam ga pito...Pa sam jos mislio da ga pitam jel kupio kucu ili prodaje li svoju . Pa da vidim moze li se sta prometnuti...Eto to sam mislio kad sam ga upitao odakle je... Iz Sarajeva...Zvoni mi u usima..A meni kad pocne zvonit u usima ja odmah vidim Josipa Pejakovica i Svijetlu Baju, i imeni dodju svici pred oci, a ondak kad meni dodju svici u u oci ja pocnem grist. Jes ja sam iz Paska ko pas...Pocnem grist, ne zato sto znam da je zemljak bio jednom u Sarajevu i to na specijalistickom pregledu kad ga je ono bukva sto je Mahir sasjeko na Sokocu, opalila u glavu i zakucalo ga u zamlju do koljena. Al nije on iso specijalisti za glavu. Ma jok, dobro je njemu glava.Nego je iso za koljena kod onog OTOPREDA....Tolko su mu bila otisla koljena kad ga je bukva ukucala u zemlju...Iz Sarajeva...Kakve veze ima Sarajevo s njim ili on sa Sarajevom ? Nikad necu dokucit... Kad bi Steven Hawkin imao sansu da upozna pojedince, rekao bi za njih da su oni najveca misterija universa, a ne nesta drugo. Mislim ti pojedinci. Poput ovog Sarajlije, sto je rasto ispod bukve i igro se sa medom. Al ne plisanim, nego onim pravim. I gledam ga i mislim se da li bi jos  sta upito. “ A ti, oklen si ti ?” Preduhitri me...”Ja sam iz Pasca”, odgovorim a svici sve vise i vise navaljuju...”Cuj iz Paska, a ja mislio ti si nas”, iznenadi se prijatni sagovornik. “Jah”,rekoh...”Jah”, odgovori....”Odoh”,rekoh, “Moram zurit imam neke obaveze”...”Amam haj ti haj..E...I dodji bolan u mene u Kennewick.Znas kakvu mi zena maslenicu pravi, ba. Ma zamlja gori...Haj pa da sjednemo....” “Ocu, ocu svakako zivio ti meni”. I razlimgu...Lakapo...Pa se okrecem da me ne slijedi...Jer oce oni oce...Tek kad sam doso u Pasco bio sam druga familija...Prva su bila neka Mostarska raja, poslije odselili...A ja zaosto i evo me opet okruzuje sa svih strana..Sad ima jedno 350 familija.E sto ti je sudbina...