Moj Tata
Moj tata se rodio 1933 godine… Jedno od sedmero djece, I oca masinovodje…Mladjen se moj djeda zvao…Baka Milka, Fojnicanka imala je kosu do napo ledja…I uvijek ju je vezivala u pletenicu I onda u pundju na vrh glave. Govorila je brzo I ostro. Dedu Mladjena nisam upoznao jer su ga upucale svabe dok je vozio prema Konjicu u jednom od tunela…Mislim Osenik da je bio…. Sacekale ga stuke, nadleteli, I izmitraljirali… Tako je moja baka Milka podizala sama sedmero djece… Moj tata je iz nekog posebnog razloga imao posebno mjesto u bakinom zivotu. Uvijek je bio ocesljan, ispeglan I uvijek je on dobijao nove cipele. Valjda zato sto je samo on znao hodat po komsiluku, cijepat drva I za nagradu dobit krisku crnog kruha namazanu mascu, posoljenu I sa malo paprike odozgo….Onda bi to moj tata donio kuci a baka je na nepogresiv nacin dijelila na 7 kockica da svako dijete dobije ponesta…Gadna su to vremena bila mogu samo mislit…
Ondak je moja baka odlucila da tata nece biti zanatlija…I poslala ga u uciteljsku skolu…I tata postao ucitelj… Raja ko raja Novosarajevska I gradska…Ukljuci se u pozoriste lutaka I tamo bogme ostade dosta dugo…PA je onda upoznao Adolfa Pomezni I poceo radit u Zemaljskom muzeju…E sta je tamo radio to ne znam…Upozno je I moju staru…Sto nije bio problem uopste, jerbo je moj otac bio lafcina I “sve su koke piskale za njim”, kako je sam znao rec… Moj tata je volio zemske pravo…Pogledat I okrenut se I na ulici…Istina prestao je zvizdat za njima odkako mi je upoznao staru al navika je ostala navika… Mislim navika da je volio zene… Plavuse su mu bile bolna tacka I sam se sebi cudio kako je ozenio moju staru koja je bila crna ko cumur…
Imao je moj tata strasne prijatelje I sa njima se druzio sve do kraja zivota…Za divno cudo njih petorica I svi se pozene…I sve se zene sloze…Dje to ima da nadjes 5 zena I da svaka svaku voli ko sestru I da se slazu ko nokat I meso…
Ondak je moj tata dosao sluzbeno u Ameriku…Poslalo ga iz Izvrsnog vijeca jerbo je tad moj tata radio u sekretarijatu za Saobracaj… I bogami je ostao podugo nesta, kolko se sjecam…Al znam da je donio suskavaca te 62 godine ko u prici…I najlonki zenama ko da je sudnji dan… A ja sam dobio crveno sevrolet avto na pedale… E onda sam ja u ta doba bio ko Miroslav Nosse ili Enko Kapetanovic 20 godina kasnije…Cuj avto na pedale…Glavni sam bio…Joj kako sam picio svukuda I uleto u krivine to je za pricu…Sestri nije nista donio jer se ona tada nije ni rodila…Ona ce tek poslije doc u prici…Vidit cu ako mi se bude pisalo o njoj…Mislim vazda sam bio ljubomoran na nju jerbo ju je tata vise volio od mene, garant…Al eto…
Nekako brzo su proletile godine do vojske, moje, I onda nas je zivot razdijelio…Nisam propustao priliku da nazovem oca gotovo svaki dan…Ono par rijeci…Znali smo I oteferic I to zestoko… Narocito za rodjendane, Bozice, Uskrse kod Bake I Dede s mamine strane… Bas smo ga znali zalomit…
Meni je najdraze bilo subotom I nedeljom ujutro rano skuhat kafu I odnijet tacnu djezvu I dvije soljice mami I tati u krevet…. Onda bi on mene zvao “Misko”…. A ja bih onda trcao da kupim mlijeko, Oslobodjenje kruh I zelen za supu…Jerbo subota je…Pa je mama kuhala supu a tata bi tabirio Oslobodjenje do rucka… Od pozada prema prvoj stranici koju bi uredno preskako…Jebla vas politika…
Subotom bi se islo I kod Bake I Dede I ja bih nekako vazda iskamcio da ostanem preko noci, jerbo je nedelja sutra pa “da se dijete istrci”…. Haya…
Ja sam zelio da mom tati sasijem odijelo…Mislim moj tata je bio vazda obucen po posljednjoj modi iz NIK-a I Beko-a…Al eto ja sam mu zelio sasit odijelo u americi…Isto sam zelio da ga odvedem u Brazil na karneval…Rekao je da bi to volio vidit pa nek ga srce udari….Mama se sa ovom prvom idejom oko Brazila nikako slagala…
Zivot ti se da samo jednom. To ti je ono kad se rodis…Onda ti zivot pocne sve oduzimat dan po dan. Sve vise I vise prepreka, prepona, problema I neostvarenih zelja…Mislim nemojte mi zamjerit sto ja imam puno toga od svog tate… I ja se okrecem za zenjskinjem narocito plavim, ljubazan sam, za svakog imam vremena I hocu da pomognem svakom kolko mogu…Al opet zivot mi je uzeo Tatu kad sam se najmanje nadao. Nit mu sasih odijelo nit ga odvedoh na Karneval u Brazil…Pa mi to onda nesta ko zao… Zivot uzima sta uzima I sve tako dok ti ne uzme I zivot… Eto ne znam sta mu je moj tata smetao al ode…
Volim ja tebe tata moj I dan danas… I ne znam kako al sam siguran da mi saljes poruke I smjernice sta I kako ovdje I ondje, vec po potrebi kad skontas da ne znam sta bih…
Nedostajes brate…
Primjedbe
Objavi komentar