Snovi...

 Kazu da je moguce predvidjeti smrt. Sad dal kazu ili lazu ja vam to ne bih mogao reci ali uglavnom kazu…Zasad… I to baziraju na ispitivanjima u velikom broju centara za stare I iznemogle, I one sto cekaju da umru ali im se ne da. Naravno rezultate je tesko potvrditi jerbo vecina ispitanika umre prije konacnih rezultata. To je u redu. Oni kazu da ispitanici prije smrti na dvije tri hefte unaprijed imaju snove o svojim prijateljim ili ranije umrlim clanovima familije. Javljaju im se u snu I vrlo slikovito I trezveno razgovaraju o svemu iz proslosti. Snovi su vrlo realisticni, cisti I ne zaboravljaju se kao vecina drugih nevaznih snova. Cini se da ovi umrli prije, pripremaju novog clana za umrle da ih prevedu u neku drugu dimenziju, sta li.

Mene su ta ispitivanja natjerala na razmisljanja.

Npr. Zna se sasvim sigurno da slonovi kad osjete da im dolazi kraj, odlaze iz svojih krda. Povlace se u osamu I tamo ugibaju. Ti slonovi cak imaju I svoja groblja, gdje odu I skoncentrisu se. Slicna je prica sa orlovima, dupinima, kitovima, vukovima itd.itd. Razmisljam eto ima tu matrijala za razmislit. Nismo mi puno drugaciji od ovih gore nabrojanih zivotinjskih vrsta osim sto mi imamo ovaj fb, Instagram I to. Pa moremo naprdivat kolko oces, a nista.

Skonto sam isto da sam ja umro ima jedno 35 godina. Ma ima I 40 godina. Cim sam se ozenio pao sam u komu. Onda sam se malkice ko trzo I onda sam skroz umro. Mislim, vezano za ove snove o prije umrlim prijateljima I clanovima familije. Ja za svo ovo vrijeme cesto sanjam I jedne I druge. I prijatelje I clanove familije. Samo ne znam sto niko nece da me prevede u tu drugu dimenziju, sta li. Valjda sam velik u gabaritima pa im tesko da me povuku k sebi. Ne znam. Nemam neko drugo objasnjenje. A da sanjam, sanjam. Neki dan sam sanjao moju raju s Koseva. Sve je to uglavnom vec otislo. Ovo malo sto nas je ostalo to ti je nista. Sanjao sam nas da napucavamo lopte pod kestenjem tamo gdje je sad AK Sarajevo. Jesmo vala meracili ko u zlatna vremena. Mene sutra ujutro kad sam se probudio noge bolile. I tako smo mi napucavali sve dok nam lopta nije otisla u Kosevski potok. E jbg…

Meni je ipak najdraze sanjat moju Baku, Dedu I Tatu. Tu ti se Baka I ja siti ispricamo, Dedo suti I pusi filter Karmen. Tata se uvijek smije I ima po neku salu da ubaci. A meni bude fino. I onaj moj jorgan se nekako vise stisne uz mene pa mi budi toplo I ususkano. Ma milina. I taman kad bi covjek bio spreman preci u tu drugu dimenziju a ono svane I rastjera sve snove I sve lijepo sto bi moglo bit.

Volim ja sanjat I more. Eto bas prije neki dan sanjam da sam pred kucom mog dobrog prijatelja I da smo malkice ko zasutali. Iznio nam on mali tanjur od kafene soljice. Ulio zelenog ulja I usred toga malo kvasine. I iznio nam malo kruva. Naravno I bicerin travarice. I tako mi po malo umacemo kruh u uje I kvasinu, travarica klizi a mir I spokoj u dusi. Eto tu me mogao moj prijatelj prevest u drugu dimenziju al valjda nije htio zbog travarice. Ko zna kolko je ima u toj drugoj dimenziji a I gdje ces pripit na put. Pa jel?

Elem odoh ja prozivit jos ovaj dan. Ne iznenadjujem se vise ni na cemu. Doguram do uvece a onda s radoscu pod jorgan planinu.

Ko zna ko ce veceras izbit u snove moje.

A valjda ce se neko I smilovat I prevest me na drugu stranu…