Praznici

 I evo ih opet… Od kad znam za sebe u ova doba dodju ovi praznici I onda se opraznicimo ko da je kraj svijeta. Kad sam bio mali radovao sam se ko lud. Jos od prvog tromjesjecja poceo bih zapitkivat kad ce Bozic I Nova godina. I nikad ih docekat. Radovao sam se tom ugodjaju I okupljanju sviju tih par dana kod mog Djeda I Bake. Radovao sam se I Novim Godinama kad su se tatina I mamina raja okupljala I kad sam znao da ce sva djeca biti na kamari. Ludovali smo ko veliki, samo sto nas veliki nisu toliko opominjali I pustali su nas da radimo sta ocemo…MA pravo dobro bilo… Sad kad sam ostario vise se I ne radujem toliko. U stvari ne radujem se nikako. Nekako mi tesko dodje svake godine u ova doba I nije mi ni do cega. Zam tacno sta I kako ce biti. To pripremanje svega I svacega toliko puta vec pripremljeno. I onda se sve to spuca u roku od 3-4 sata I ko da nista nije ni bilo…Nemere se vise… Ne znam al ja im se vise ne radujem…

Vise se radujem onim mislima o tome kako je to bilo kad sam bio mali. Kad bi pao snijeg I zavio Kosevo u bijelo a Deda I ja bi razgrtalai taj snijeg da se moze kuci prici… Pa onda ono kad smo kitili bor s bakom I radovali sve svakoj kugli I svakom bombonu koji je ostao od prosle godine na onoj tankoj zici. Onda bi baka branila da se ti bomboni jedu da nas ne zaboli stomak. Stari su… A deda bi izvlacio nove I pola nama davao a pola vjesao na zicu pa na bor. Stavljale su se I svijecice. Al ne ove na struju sto se sad stavljaju. Ma djeces to radit;. Stavljale su se one male parafinske na malom postolju sa stipaljkom. A bile su raznih boja. I prskalice su se stavljale. A bor je bio pravi I mirisan samo tako. Vascijela kuca bi mirisala na borovinu dugo poslije Bozica… Svijece bi se palile bez straha da ce se drvo zapalit…Prskalice bi se palile isto tako al ne dugo jer bi mi djeca skidala prskalice sa grana I trcali bi kroz kucu ko mahniti…A Deda bi rekao : “Vidi…”Onda bi dosli pokloni tamo negdje niko ne zna kad I kako al bi dosli. Baka bi rekla da treba provjerit jeli Kriskin nesta donio…I onda bi se svi stustili u sobu sa borom…A tamo poklona ko u prici…Ja bih dobio kosulju…Na kockice…Crveno bijelu…I sal I kapu…Jednom sam dobio pantole al su bile velike pa je moj Dedo rekao da se Kriskin zajebo I da su to pantole za sljedecu godinu…Moj dedo je sve znao… Jednom sam dobio I opasac sa dva pistolja na kapisle I vincesterku pravu isto na kapisle…I 5 kutija kapisli…Moj Dedo je vec tada znao da cu ja zavrsit na divljem zapadu… Sve su kokoske prezivjele tu pucnjavu samo su prestale nosit par dana pa mi baka nije htjela kupit nove kapisle u trafici tamo kod Maltara… Pa sam ja moro svoje grlo izderat imitirajuci pucnje I rikosete…A deda bi samo rekao: “Vidi…”Sape su bile ko u raju a salnjake necu ni da opisujem jer bi to bilo svakako neizvodivo…U svakom slucaju topili su se u ustima ko puter…Bilo je tu I onih okruglih od mrkve…Svi smo znali da ih moj Deda voli najvise I nekako smo izbjegavali da ih jedemo, da mu bude vise…A on je volio I da se mjenja…Puslica za kuglicu mrkve….Jest moj Dedo bio naivan…kako more mrkva bit bolja od puslice…Al eto…Tu I tada sam I ja poceo govorit: “Vidi…”Moj deda je vazda za Bozic pekao komplet janje…Mislim na raznju…I nikad niko nije znao ispec janje ko moj dedo…Ja sam mu uvijek pomagao.Mislim od kad znam za sebe pa sve dok je moj dedo bio ziv, ja sam mu pomagao. Zadnja godina kad je bila I kad sam se ja radovao tom Bozicu I to, nisam bio sretan jer je moj Dedo bio u bolnici. I znali smo da je lose… Al opet sve se pripremilo taman ko da je I on tu. I ja sam ispekao moje prvo janje sam. Tesko je bilo jer suze su gasile vatru svako malo, jal na butovima jal na pleckama. Al sam ga ispeko…I navecer na badnjak otisli smo kod dede u bolnicu a on nas gleda…I tu mu moja mama raspakova malo od vrata I malo gljiva na puteru…Moj Dedo je rekao : ‘Vidi…” Takav je bio moj Dedo…Jedna ali vrijedna I sve znas…Nema tu sta da se raspravlja…Meni je moj dedo rekao da sam ga dobro ispekao I da ne smisljem nista novo nego vako svake godine. Kratko poslije toga a cim smo uslji u novu 86 otisao je moj Dedo, a moja Baka I ja smo nastavili peci jagnjad za svaki Bozic, I vise nikad nije bilo isto…

A onda poslije tih bozica kod mog Djeda I bake onda bi dolazila I nova godina. Koja bi se ponekad slavila kod mame I tate, a ponekad kod nekog drugog od njihovih prijatelja. Dosla bi I moja Tetka iz ZG, ti boga, I naravno moj tetak da uvecaju slavlje. Tata I ja bi isli u kupovinu…Najmanje 3 puta…Da sta ne zafali…Imali smo mi jednu veliku korpu pletenu u koju je moglo po granapa stat. A granap je bio na cosku kod taksista kod Hotela Zagreb… I Milka je tamo radila. Bila dosla pravo iz skole I brzo postala poslovodja. Da je postala poslovodja to mi je reko moj tata. Ja mislio teta Milka mu se pofalila a on kaze ma jok znam ja…Kako znas??? Pa vidis da je pocela olovku iza uha nosit, a to samo poslovodje mogu….I tako sam ja ucio I prve vragolije od mog tate…Dok smo isli u kupovinu sa pletenom korpo I jednom velikom torbom, putnom, kariranom…Tata je tovario pive I vina u torbu a sve ostalo u korpu…Onda smo nosily korpu izmedju sebe a on je posto je bio veci od mene tegario torbu u ruci sam. Dobro je da nije bilo semafora tada na nasem raskrscu pa se moglo komotno prec bez zastajkivanja…Mama bi nam dala spisak svega sta nam treba, a u granapu nema cega nema. I tu bi moj tata citao spisak, I govorio teta Milki sta nam treba. Jedna po jedna stvar…Nema dvije pa da se zaboravi stagod. I teta Milka je donosila I cim nesta donese stavi u korpu, uzme onu olovku i na bijelom papiru zapise kolko to kosta. Jednom je mama rekla da joj treba divka za neki tajni recept, sta ja znam…I jos je meni mama rekla da podsjetim tatu da slucajno to ne zaboravi…Divku…Svaka dva , tri komada robe, a ja namah podjecam: “Tata Divka…”. Taj put smo donijeli dvije divke I ne sjecam se da smo kupovali divku zadugo. Osim sto je mama prigovarala da nismo trebali dvije uzet…E tu sam ja naucio da se moze biti dosadan ko proljev…Pa nekog zbunit, a posebno teta Milku koja u ta doba jos nije nosila olovku za uhom…Onda bi teta Milka sve sabrala, a tata bi placao crvendacima…Onda bi teta Milka odsjekla onaj komad papira I stavila ga u korpu, a tata bi to brzo spremio u djep…Pa bi mama sve to provjerila I sravnila I poravnala I nikad nije kukala samo bi rekla: Joj a jos sam zaboravila…”Pa bi se drugi spisak pravio…

E to su bili praznici…I da se radujes I da se obradujes, I najedes I ismijes ko mahnit. Sad samo neka sjeta, I sjecanja, a sve nas je manje I manje da nas ima da se okupimo. Ja opet igram na tu kartu starosti. Kontam jos malo dok ono svi pravo ostarimo, pa ondak cemo se memorativno okupit nedje pa skupa malo otefericit. Sa ili bez divke. Nema veze. Al I to je ako, jerbo svake godine nas sve manje I manje a I bolescine napadaju taman ko da je dan D dosao pa sve po nama…Ma nema veze… Sve ce ovo proci I nista nece ostat…A bogami kako je krenulo ni nista nece jos dugo…