Snaga govora...

 

Nekako u ovo vrijeme prije 50 godina, ravno pedeset i nekako u ovo vrijeme, i ja sam progovorio...Kasno za ona shvatanja al, eto, progovorio i ja...Cak su me i doktoru vodili da vide sto to ne govorim ko sva druga djeca u uzrastu od tri i po godine...Brinuli se sta je i kako je...Mozda su imali velika ocekivanja od mene jos u ranim godinama, ne znam tacno. Jedino je Pokojni veliki Covjek Ismet Zoljic, prijatelj mog oca iz mladih dana, i osvjedoceni prijatelj moje familije, tjesio sviju svojom ogromnom dusom. Kad je cuo da se svi brinu, svratio je na kafu i rekao mojoj mami:"Pa mozda covjek nema sta da kaze...". I zavrsilo se na smijehu, a bogme i s radoscu jer nedugo poslije tog posjeta Cika Ismeta, i naravno doktora, ja progovorih... E sad moje muke pocinju...Do tada su se svi mucili sto ne govorim, a kad sam progovorio pocese moje muke kako da se razumije ono sto ja govorim. I kako je vrijeme proticalo ovaj moj laprdavi jezik me dovodio u sve vise i vise problematicnih situacija. Da bi me "govorno osposobili", poceli su da me uce da psujem. Poslije 'MAMA, TATA, BABA, DEDO logicno je bilo da me poduce i drugim postapalicama nama toliko bliskih. Joj sto sam ja napredovao...Ama jojj...Bilo me milina slusat. Njima...jedno tri mjeseca  ili tako nekako. E onda je pocelo ono famozno "Ne valja sovat"...A stooooooooo...Pa nisam ja sam sebe ucio, valjda mi je to neko pokazao  i rekao...I tako je pocelo. Sto god sam vise ucio govorit, sve vise i vise me sputavalo, i neda maknut..Nisu me pustili u skolu do sedme godine. Nije dao Dedo. Kaze nek se dijete igra. Tako da do ta doba, mislim do te skole nisam znao ni citat ni pisat. E eto ko sad znam pisat, hahahaha. A kad su me naucili, istina bog cirilicu prvo, pa kad sam ja kreno sa citanjem e to je meni bila radost. Malo sam se mucio sa stvarima na latinici, al bilo je dobro u Biblioteci Vlatko Foht. Mogao si nac svasta i citat kolko hoces. Naravno sa citanjem razvija se i moc govora. Tako da sam i ja imao sve vise i vise stvari za rec...E tako nastadose i prvi problemi. Rekose da filozofiram. Ma ko je vidio filozofa od sedam godina, silno me interesuje, al eto tako su mi rekli i jos su mi rekli da zacepim...Zacepi kad ti kazem, tacnije...

Problemi su se nastavili kad sam ovladao latinicom, a jos kad sam dotjero do starijih razreda pa ono poceo pisat sastave i to...Ma cudo jedno. I sve sam vise i vise govorio. I sve sam vise i vise problema imao. I sve tako dok sam rastao, a bogami prestao sam rast tek prije neki dan, jer me utjeralo na dijetu i sad vise ne rastem. Smrso sam jedno 200grama. Al i ja sam se dozvo pameti, pa se vagam go. Pa sad imam manje jedno 200 gr. Istina bog od stomaka ne vidim skalu. Zvao sam zenu da vidi kolki sam i onako me hladno pogleda, pa odbi.."Jel ja da ti se saginjem???".Htio sam zvat komsinicu, kad ova moja vrisnu potmulo:"Hajd Bogati ne lupaj..." Opet me moc govora i sklonost ka izrazavanju dovede u belaj...

Sad mi je zena uzela novu vagu.Onu ko u skolskoj poliklinici sto ima i stangu  a na vrhu stange ima letvu. Pa me otrese onom letvom da vidi kolko sam visok a onda vrti one kolutice da vidi kolki sam..A ja znam napamet, kolki sam.Masala eto kolki sam. Al ne smijem rec. Da ne upadnem u belaj.

A upadao sam u belaj i u srednjoj skoli, pa poslije i u vojsci na fakultetu i na poslu...A sve zbog sposobnosti da kazem puno sa malo rijeci i uvijek samo sto je istina.

Na primer, kad sam se ono slepo xxxxx(e neznadoste kome) pa mi puce samar ko drzavnom neprijatelju..A fino sam upotrijebio rijec "malo"najmanje pet puta...Uz samar jos mi zvone rijeci"Pazi sta govoris"...

I tako pazio ja ne pazio, vazda sam ja u belaju. Ljudi ne shvacaju da su rijeci izraz unutrasnjeg stanja prouzrokovanog trenutnim okruzenjem i situacijom. Nikad, npr. nisam bio na sahrani i vristo "Goooooooooooooooooooo..."Nisam nikad umiro od smijeha na Titovim govorima. Nisam ni plako na Titovim govorima. A mogao sam, samim tim da sam ih gledao zato sto su bili na jedinom kanalu jedine televizije koju smo imali. Pa ti sad ako oces ostat malo duze navece oko tate i mame jedino ti preostaje gledat "Dnevnik".

Al opet...Jel ja otvorim usta, il sto je moj drug Dragan Gligorevic zvao "zvalje paradne", ja sam u belaju. Svi su drugi u pravu jedino sam ja konj. Probo sam jedno vrijeme ne govorit nista. To se desilo odmah poslije Bracne ceremonije, kad sam shvati sta sam uradio i kolko ce me samo jedna potvrdna rijec skupo kostat. I nisam govorio...Ni "A" ni Be"..Kad svi me saletise...A sta ti mislis, a jesi li dobro, a sto ovo, a sto ono..Kako progovorih tako me zacepise...Sram te bilo, ovakav si onakav si...

I sad ja ne znam sta vise da radim. Odrasto sam sisar, pa ne znam dal da govorim il da pisem...Jer ja moram ovo iz sebe nedje istrest, da vidim da jos koji gram ne izgubim...Ne mogu ja to sve u sebi drzat, al me opet strah da mnogi ljudi ne znaju citat. U stvari znaju al nece da uzmu rijeci kako su napisane, nego ih izgovaraju, izvrcu, prepravljaju, nakarade, i onda se okrenu na mene i meni kazu da zavezem labrnju.

A kad progovorim, onda me ko ne razumiju. Pa sve zapitkuju sta sam htio rec. I onda kad se umore od pokusaja da shvate jednostavne recenice, ne duze od 7-10 rijeci, okrenu se, odmahnu rukom i onako pobjedonosno izjave :"De bogati...Sve ti znas..."

A samo sam tri recenice tom prilikom izgovorio.

Nasa proslost krvlju je okupana.

Samo budale ne postuju svoje djedove.

Novi Svijet u krvi ce se rodit.

I opet ja najgori.Najbolje da zacepim.